Држава против загађивача

Борба са загађивачем ваздуха у Сурдулици кренула је скромно и спонтано. Мало ко је веровао да се може нешто више урадити од једног-два наслова, а већина је очекивала иницијативу која ће се завршити на речима и празним, неутемељеним ставовима. Међутим, људи који представљају покретаче ове иницијативе, која за циљ има премештање загађивача на безбедну удаљеност, од почетка су знали шта би требало чинити и који пут је најуспешнији до остварења циља.
Почетак је био обесхрабљујући, међутим били смо у предности, јер како год мислили људи, ипак су осећали да у ваздуху нешто не ваља. Наш народ је, по природи статичан, неспреман да предузме иницијативу, често амбивалентан према важним темама и поврх свега уплашен од система. Деценијама смо навикли да много не „таласамо“, у нади да ће правда сама доћи, али се небројено много пута испостављало да правда тако не долази. После неколико месеци активног информисања становништва и даље је присутан огроман број оних који се слаже са тиме да је средина у којој живе загађена и да је потребно нешто учинити, али им је у исто време лакше да се помире са тим, него да дају свој мали допринос, макар се он огледао у критичкој мисли и речи. Великом брзином се проширила и прича да је одређени немачки дипломата реаговао и затражио обустављање иницијативе, како би фирма „Knauf insulation“ наставила са несметаним радом. Заплашивање је ишло дотле, да се један чикица, стојећи поред штанда на којем се вршило прикупљање потписа за петицију, правдао како не би смео да да потпис у страху да ће изгубити пензију коју је стекао у бившој фирми пре но што је дошла немачка фирма! С оне друге стране, упућивана је снажна манипулација информацијама. Становништво је охрабривано разним резултатима мерења и тврдњама да ниво загађења ни у ком случају не прелази критичне вредности. Скретало се од праве теме, а покретачи иницијативе оптуживани су да су подстрекнути некаквом политичком идеологијом?! Истовремено се бежало од одговора и објашњења да ли присуство загађујућих материја, које су испод граница, али које се стално емитују, имају за последицу неки вид обољења. Загађивач сматра да, уколико су опасне честице које емитује у границама, да у том случају неће бити последица по здравље људи и животну средину, што нас доводи до сржи проблема. Свако загађење које се стално емитује, чак и оно са најнижим вредностима, представља проблем. Живи организам неће имати значајних последица уколико неко кратко време проведе у непосредној близини загађивача (нпр. издувна грана моторних возила), међутим уколико би исто било изложено један дужи временски период, настале би значајне промене у функционисању. Овде се не ради о десетинама или стотинама људи, већ о хиљадама који су свакодневно под утицајем опасних материја из ваздуха, али и из воде и земљишта. Доказ за то је повећани број оболелих од болести дисајних органа, а нарочиту пажњу изазива појава све већег броја људи са малигним облицима обољења.
Чак и ове информације појединцима у нашој варошици не представљају алармантно стање, ваљда због тога што се нису лично опекли. Бојим се да ће бити касно, ако се, не дао Бог, некада суоче са овим проблемима. Има и оних који банализују читаву ситуацију и повећано загађење не повезују са предметном фирмом или чак сматрају да оно није у толикој мери да би могла нарушити животну средину или здравље људи. Ово се, у последње време, често дешава, да једна мала група људи иде против свог народа и против себе. Чврсто утемељеним истраживањима исти се ругају и исмејавају, доводећи људе у заблуду, пружајући им полу-истину. То се дешава и у случају НАТО агресије и тровања осиромашеним уранијумом, где једна група квази стручњака износи теорију како радиоактивни елемент уранијум, који је у огромној мери бачен на територију Србије, није штетан по људски организам, занемарујући чињеницу да је након 1999. године број оболелих од канцерогених обољења повећан за око 160%! На исти начин делују и квази стручњаци у случају загађења Сурдулице. Убеђују нас да прерано умиремо од чистог ваздуха и здраве хране!
Идући корак по корак, долазимо и до највишег ступња у борби против неодговорног субјекта, а то је сама држава. Када неки проблем поприми веће размере, тада се и држава, тј. њени органи и институције укључују у циљу да реше исти. То је значајна ствар, јер држава, у овом нашем случају, показује спремност да стане на страну народа који је обесправљен, који је изгубио право на здраву животну средину која му је загарантована Уставом Републике Србије, који је „заробљен“ у мрежи отрова и сада жели да се из ње извуче.
Европска унија, којој тежимо, свидело се то нама или не, има један принцип којим се води, а то је да уколико желите бити део ње, морате имати уређен систем, не можете се служити импровизацијама, морате поштовати стандарде и морате људима омогућити основу за нормалан живот, шта год то значило.
У последњих неколико месеци, сведоци смо честих заседања, кампања, самита и конгреса, на којима се потенцира значај животне средине и као тежишни проблем наводи загађење ваздуха које је присутно у већини градова.
На последњем скупу о животној средини који је одржан у организацији Министарства заштите животне средине, наглашена је борба за очување исте. Циљ скупа био је да се локалне самоуправе упознају са приоритетима Министарства заштите животне средине и да се кроз реформски процес који спроводи Министарство државне управе и локалне самоуправе пружи подршка општинама и градовима како би могле да дају свој пун допринос испуњавању обавеза у процесу приступања Србије Европској унији, као и да унапреде своје услуге које пружају грађанима у области заштите животне средине. Министар Горан Триван том приликом је изговорио реченицу коју често понавља на скуповима са овом тематиком: „Ово што се дешава у Србији протеклих година у области животне средине није добро, морамо мислити на сутра, на бољи живот наше деце. Морамо говорити о нашој води, храни и ваздуху. Министарство заштите животне средине и доносиоци одлука у свим општинама и градовима морају заједно радити на мењању тренутног стања, које је алармантно. Животна средина је питање културе. Потребно је стати безакоњу и грађане убедити да пријаве непримерено понашање у овој области, обезбедити камерама критичне локације и повећати инспекције. Грађанима мора да буде јасна слика тренутног стања животне средине, да би сви могли да се бавимо овим проблемима.
Да не буде забуне, неће баш све бити лако и остати на речима људи из власти. Мораћемо их анимирати и указивати на проблеме, али морамо им показати и прави пут у решавању проблема, јер не можемо очекивати, колико год они били стручни у својим областима, да ће боље од нас разумети реалне проблеме са којима се свакодневно срећемо.
Share

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.