Истраживали смо колико Сурдулица улаже у противградну заштиту

Замолили су нас читаоци да истражимо како функционише систем противградне заштите и колико се улаже у исти. Добро је познато да у летњим месецима наш пољопривредник гледа у небо и нада се да му град не уништи усеве и сви се након јачег невремена питају да ли се могло оно спречити. Прави одговор је да се систем заштите од града заснива на начелима превентивног деловања и да је готово немогуће апсолутно зауставити продор

градоносних облака.

Ова област је првенствено регулисана Законом о одбрани од града. У члану 5. дефинисано је да јединица локалне самоуправе треба да обезбеди успостављање и функционисање јединственог система одбране од града. Из овог Закона проистичу надлежности јединице локалне самоуправе по којима је иста дужна да пружа подршку надлежном органу у ангажовању извршилаца за деловање на градоносне облаке – стрелаца. Овде би требало напоменути да се противградном заштитом до 2015. године бавио МУП – Сектор за ванредне ситуације, након чега је област прешла у надлежност Републичког хидрометеоролошког завода (РХМЗ), с тим да Министарство пољопривреде има великог удела у смислу обављања надзора.
Систем одбране од града се финансира:
– из буџета Републике Србије;
– дела премије осигурања усева;
– из других извора у складу са законом.
У оквиру РХМЗ налази се Центар за одбрану од града и представља језгро читавог система, јер се ту сливају и обрађују све информације.
Следећи подзаконски акт који регулише јесте Уредба о раду и мрежи радарских центара у систему одбране од града. Њоме се ближе дефинишу одређени појмови. Тако су одређени радарски центри као део система заштите од града. Радарски центар који се налази на Кукавици, на 1438 метара надморске висине, „покрива“ 13 општина из Јабланичког и Пчињског округа, међу којима је и наша општина. Лансирне станице су основне јединице система заштите од града, а Уредбом се дефинише оперативни рад истих, а то је период од 15. априла до 15. октобра. Локације морају испуњавати одређене услове. Оно што је веома важно јесте да локална самоуправа донира ракете на својој територији.
Сада долазимо до главног дела. Крајем 2018. године, Државни ревизорски институт сачинио је Извештај о ревизији сврсисходности противградне заштите у Републици Србији. У Извештају је побројано 8 препорука РХМЗ и Министарству пољопривреде у циљу веће финансијске стабилности одбране од града. Међутим, ту се закључује да РХМЗ не може бити одговоран за реализацију противградне заштите на локалу због обима других послова који су му додељени.
Највећи број јединица локалне самоуправе оцениле  су сарадњу са РХМЗ одличном или врло добром оценом (71%). Аутор овог текста може закључити да је и наша општина међу њима, с обзиром да је од 2015. до 2017. године из буџета издвојила 417.000 динара за куповину 15 противградних ракета (ПГР) што је сврстава на само зачеље. Поређења ради, општина В. Хан је у истом периоду издвојила 1.688.000 динара за 56 ПГР. За финансирање стрелаца је у Сурдулици издвојено 143.000 динара, док су наше „комшије“ издвојиле 1.633.000 динара. Стручњаци тврде да се сваки уложени динар у одбрану од града, врати 14 пута. Статистика то потврђује, јер је пријављена штета од града за те три године у Сурдулици била 15 хектара, док у Хану није било штете. Ваља рећи да се Државни ревизорски институт није бавио истинитошћу и објективношћу финансијских извештаја.
У негативне примере наводим општину Босилеград, која је 2015. године пријавила штету од 40 милиона динара и поред тога наредних година нису уложили ни један једини динар у противградну заштиту.
На крају бих закључио да се овој области мора прићи озбиљно и стручно. Најпре би се требало сагледати пољопривредно земљиште и на основу њега издвојити неопходни минимум из буџета. Уназад неколико година људи интензивно узгајају малине, али и друге културе, а то је већ знак да противградну заштиту морамо развијати, како би и род био већи.
За нас који хоћемо да помогнемо Сурдулици ово је обавеза да када се буде одлучивало о буџету на крају године, уврстимо у предлог и ову битну ставку. До сада смо увек слали предлоге, али овај нисмо, јер једноставно нисмо до сада успели да квалитетно сагледамо ову област. Ово је уједно позив свима који се баве пољопривредом да се активирају и благовремено указују на све што им може бити од користи.
Share

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.