„Волим Сурдулицу“ ће ускоро почети са активнијом обрадом демографског проблема наше варошице, а прави увод дао је суграђанин Буца у свом тексту под називом „Где је омладина Србије?“ Препуштам читаоцима да прочитају једну животну причу Сурдуличанке.
Аутор текста: Драган Милошевић
Сурдулица – Расписани су нови републички и локални избори тако да ће се јавност поново позабавити политичким превирањима у Србији. Међутим, да ли смо свесни да живимо у времену кад је све већи број младих високошколаца, али и других који напуштају своју дедовину
и одлазе у иностранство да би тамо наставили живот. Државу и њене функционере као да не интересује перспектива омладине у властитом окружењу. Како сами кажу ову миграцију надокнадиће азиланти којима се поклања све већа пажња. Са друге стране више се не пита која стручна радна снага је негде потребна већ ко је какве политичке припадности па се млади тако и запошљавају. Било би смешно да није тужно шта смо направили од наше Србије у којој се не поштују дипломе државних факултета већ оне добијене на сумњив начин. Тако је на сваком кораку и у свакој средини. Ове речи потврђује и Тијана Батић (24) ветеринарски техничар из Сурдулице на привременом раду у Врању. Она истиче да би хтела да плати било коју цену оном ко жели да јој посвети 10 – 15 минута за разговор на тему зашто млади одлазе из Сурдулице. С правом пита шта се то догађа у овом граду кад сви ћуте кад се поведе разговор на ову тему. „У Сурдулици постоје три средњошколске установе после чијег завршетка омладина нема могућности да се запосли у струци – каже нам Тијана Батић – У Пољопривредно-шумарској школи „Јосиф Панчић“ постоји и одељење за ветеринарске техничаре који сам и ја завршила. У међувремену државна Ветеринарска станица у Сурдулици је затворена и ја сам силом прилика морала да одем на рад у Врање. Један од разлога је и тај што су остале да послују само приватне ветеринарске амбуланте. Желела бих у свом граду да радим оно за шта сам се школовала и да помогнем на тај начин својој општини и људима у њој. Нудили су ми друге послове да радим, али то и политичка запошљавања нисам хтела да прихватим. Била бих најсрећнија уколико се у мом граду поново отвори Ветеринарска станица где би се уз стручно особље оспособљавали за самосталан рад млади ветеринарски техничари.“
Да ли ће се нешто променити у овој и оваквој политици кад су млади у питању остаје да се види. Српска омладина је у великом броју вредна и талентована у различитим сферама живота и рада, али нажалост ситуација је постала алармантна кад је њихов одлазак у иностранство у питању. Памети треба најпре да се дозову они који воде државу и младима обезбеде нормалне услове за њихову егзистенцију.
