Ову објаву ћу поделити у три целине. У првој ћу се осврнути на писање медија о рекордном загађењу појединих српских градова, а посебно Ниша, у другој ћу направити поређење између загађења у Нишу и овог у Сурдулици и у трећем ћу изнети чињенице које доказују да је Кнауф најодговорнији за високу концентрацију загађења сурдуличког ваздуха. Врло је важно да ово прочитају општински службеници и предузму све расположиве мере како би се зауставило загађење наше варошице и околине.
Ниш је, као што рекох, претходних дана привукао пажњу, јер је у њему забележена рекордна вредност ПМ2,5 и ПМ10 честица. Помоћник градоначелника Ниша, Горан Милосављевић најавио је да ће град ускоро израдити План квалитета ваздуха који ће имати за циљ да прописаним мерама дугорочно смањи аерозагађење на прихватљиву вредност. Ово подразумева да ће бити регулисан саобраћај и јасно дефинисане стамбене, зелене и индустријске зоне и да ће бити сагледана ружа ветрова приликом пројектовања саобраћајница. С тим у вези већ је формирана радна група која ће пратити искључиво аерозагађење, а у чијем саставу су признати стручњаци из ове области.
Дакле, Ниш је кренуо да решава проблем као последица високих вредности загађења у једном дану. А шта има Ниш у односу на Сурдулицу? Пре свега, Ниш има неупоредиво већи број становника, а самим тим и стамбених јединица, што би требало да значи и много веће загађење услед коришћења фосилних горива за загревање. Ниш има и вишеструко већи број моторних возила, а ако рачунамо и она која су у транзиту тек тада би требало добити огромну разлику у аерозагађењу. На крају, Ниш има много више школа, болница и других установа, али и фабрика које саме по себи спадају у велике загађиваче. И поред тога, званични резултати загађења у Нишу су приметно нижи од незваничних резултата загађења Сурдулице. Примера ради, 18. децембра када је просечна концентрација ПМ10 честица у Нишу била 151 микрограм по метру кубном (званични подаци Агенције за заштиту животне средине), у Сурдулици је она износила 183 микрограма по метру кубном! То показују и следећи графикони:
Ниш је, као што рекох, претходних дана привукао пажњу, јер је у њему забележена рекордна вредност ПМ2,5 и ПМ10 честица. Помоћник градоначелника Ниша, Горан Милосављевић најавио је да ће град ускоро израдити План квалитета ваздуха који ће имати за циљ да прописаним мерама дугорочно смањи аерозагађење на прихватљиву вредност. Ово подразумева да ће бити регулисан саобраћај и јасно дефинисане стамбене, зелене и индустријске зоне и да ће бити сагледана ружа ветрова приликом пројектовања саобраћајница. С тим у вези већ је формирана радна група која ће пратити искључиво аерозагађење, а у чијем саставу су признати стручњаци из ове области.
Дакле, Ниш је кренуо да решава проблем као последица високих вредности загађења у једном дану. А шта има Ниш у односу на Сурдулицу? Пре свега, Ниш има неупоредиво већи број становника, а самим тим и стамбених јединица, што би требало да значи и много веће загађење услед коришћења фосилних горива за загревање. Ниш има и вишеструко већи број моторних возила, а ако рачунамо и она која су у транзиту тек тада би требало добити огромну разлику у аерозагађењу. На крају, Ниш има много више школа, болница и других установа, али и фабрика које саме по себи спадају у велике загађиваче. И поред тога, званични резултати загађења у Нишу су приметно нижи од незваничних резултата загађења Сурдулице. Примера ради, 18. децембра када је просечна концентрација ПМ10 честица у Нишу била 151 микрограм по метру кубном (званични подаци Агенције за заштиту животне средине), у Сурдулици је она износила 183 микрограма по метру кубном! То показују и следећи графикони:
Вредности ПМ10 и ПМ2,5 честица у Сурдулици дана 18.12.2019. године
На основу овога, долазим до закључка да у Сурдулици постоји „нешто“ што својим утицајем чини да аерозагађење буде веће од градова попут Ниша и Београда.
На крају овог текста, ево и доказа да је то „нешто“ – Кнауф. Морам најпре поћи од претпоставке да немачка фирма од 06,00 дана 19.12. не ради пуним капацитетом због Никољдана који слави велики број људи. Ово је лако проверљиво. Међутим, Кнауф је искористио трећу смену да одради пуним интензитетом, што показују и следећи графикони:
Вредности ПМ10 и ПМ2,5 честица у Сурдулици дана 19.12.2019. године
На њима се види да је загађење читаве ноћи 18/19.12. било високо. То је трајало до 6 ујутру када су се пећи угасиле и читав наредни дан ПМ10 честице су биле на нивоу од око 70 микрограма по кубном метру. Значи, када се „искључи“ Кнауф, остају нам наши димњаци који „добаце“ ПМ честице до неке вредности и ту „остају“, али након „укључења“ Кнауфа, те честице добијају максималне вредности, које далеко више прекорачују измерене вредности у светским градовима.
Е, сада, нека размисле општински органи шта им је чинити. Хоће ли тражити од Министарства хитну реакцију или ће захтевати од Агенције за заштиту животне средине увођење сталног мерења, на њима је да одаберу. Формирање радне групе је од посебног значаја, али не од људи који ће само констатовати, него од оних који ће предузимати конкретне мере. Очекујем реакцију локалне самоуправе.
