Када бих рекао да је свака реч у текстовима овог блога била крајње одмерена и проверена, не верујем да би велики број људи поверовао, међутим, тврдим да је сваки Сурдуличанин (чак и ти поштовани читаоче), непосредно или посредно утицао да настају текстови на блогу у форми у којој данас постоје. Разлог је тај, што сам ја (творац блога и аутор текстова), ослушкивао и разговарао са људима, препознавао кључне проблеме и нисам дозвољавао да се они прећуте. То сам успео тако што сам без икаквог страха обелодањивао сваки проблем за који сам сматрао да је вредан пажње.
Рекао бих да је време да коначно почнемо да разоткривамо и неке ствари које се сакривају у „Пандориној кутији“ сурдуличке стварности.
Зашто је Кнауф био главна тема и помињао се на блогу неколико пута месечно? Зато што нам је варошица пуна читуља младих људи, а болнице једва пребројавају болесне од малигних болести.
Ових дана се појављује мишљење да Кнауф мање загађује, ваљда зато што незванични мерачи показују вредности мање од 100, а заборавили смо текстове др Мирјане Анђелковић Лукић – „Тровање кап по кап“ и „Убијање чистог ваздуха“, где је она на најстручнији начин упозорила на опасност од малих доза које су константне у једној средини. Од почетка календарске године, Сурдуличани су изложени малим дозама загађења (које је у ноћним часовима показивало и веће вредности) које се непрекидно налази у нижим слојевима атмосфере. С обзиром да ова зима до сада није била оштра (са ниским температурама), а сви су изгледи да тако и остане, „надисали“ смо се претходних месеци свега и свачега, па је разлога за радост веома мало.
„Волим Сурдулицу“ није смео да допусти да се ова тема нађе у позадини, увидевши да нико озбиљно о овом проблему не жели да извештава. Тако је проблем загађења константно „држан“ близу фокуса. „Наши транспарентни, објективни, истраживачки“ медији дали су све од себе да што мање пишу и говоре о сурдуличком Кнауфу. Хвала им на томе што су нам отежали пут, али и подстакли нас да обавештавамо Сурдуличане о крупном проблему и знамо да ће се и они прикључити ускоро, када се прича буде комерцијализовала, али тада ћемо им и имена објавити, чисто да се зна.
Сурдуличани који се баве екологијом (званично и незванично) – вама се посебно „захваљујем“, јер сте ме „натерали“ да у међувремену изучим добар део материје која се односи на заштиту животне средине и радим посао који сте учили у школама и који сада или не желите или не умете да примените. Правници такође (има неколико изузетака). Тешко ономе кога будете бранили и саветодавно помагали.
Посебан одељак би требало посветити медицинским радницима, опет не свима, већ онима који се до сада нису оглашавали, а позивани су и били упознати са проблемима које локално становништво има.
Просветни радници – питање за вас је шта чекате? Стојите испред деце и гледате у димњаке! Запитате ли се некада која је ваша улога у читавом овом систему осим васпитно-образовног?
Сада када коначно знамо ко се колико упустио да помогне свом комшији, рођаку, познанику, читавој заједници, ево и неких конкретних веза између загађивача и догађаја:
– радник Кнауфа преминуо 2018. године од рака дебелог црева;
– три труднице (засигурна бројка, а бојимо се да их је и више) у приближно исто време остају без својих плодова због деформитета на њима. Једну сам контактирао и за сада нема реакције. Ово питање је јако осетљиво, јер су те жене претрпеле ужасне патње и бол, међутим, зар није у интересу и других жена, будућих мајки, да разоткријемо шта се тој нерођеној деци догодило? Позивам их да смогну снаге и говоре о овом проблему, јер се ћутањем даје легитимитет загађивачу да настави да нам убија децу. У свему овоме специфично је то што је једна од жена медицински радник;
– у селу Алакинцу алармантно је повећана смртност становништва млађег животног доба.
Не заборавите да сам од самог почетка свестан да се покретањем неких тема могу замерити са одређеним људима, јер не делимо сви исто мишљење (боље речено – некима истина смета), али знајте и то да сте ви који ћутите у завади са самим собом, јер тиме показујете вредности које не би требало да красе ниједну људску јединку.
Пријатељи који су све време уз „Волим Сурдулицу“, чине огроман допринос у ширењу пуне истине и о њима ћу такође писати када буде дошло време за то.