Сплићанину Жарку Сиришчевићу био је потребан један војни рок да заволи Сурдулицу, толико да јој посвети песму. Овај хрватски уметник није заборавио сурдуличке улице, људе и топлину којом она зрачи па је те 2009. године сећања преточио у носталгичну песму пуну емоција и тако се присетио војничких дана и заборављених успомена.
Тако је спонтано настала песма за коју кажу да представља незваничну химну Сурдулице. Њени први тактови подсећају на сурдуличку чаршију и на непролазност варошког духа по којем је одувек била позната. Стихови као што су: „Тамо далеко на југу, где срце не зна за тугу…“, „У овој ноћи без сна, ја теби припадам…“, „Да л’ бар ти ме памтиш још, сада кад сам странац свима?“, не остављају равнодушним слушаоца и побуђују емоције код оних који су одрасли у овом месту и у њему проживели најлепше године живота.
