Као што смо најавили, жеља нам је да у наредном периоду објављујемо текстове о деци и пишемо о феноменима који су свеприсутни у процесу одрастања најмлађих. Сматрамо да су деца увек актуелна тема, а тренутак у којем живимо намеће нам потребу да стално преиспитујемо себе како их васпитавамо.
Некада су околности биле сасвим другачије и деца су одрастала бавећи се њима природно блиским и прикладним стварима. Било је нормално да девојчице узраста до 14 година играју ластиш, дечаци кликере, а сви заједно жмурке, јурке и „леденог деде“. Одговорност према обавезама је била већа, поштовање према старијима неупитна, а сазревање прогресивно, али тако да деца иду у смеру постанка потпуно независних индивидуа које ће употребљавати разум, стечена искуства и промишљања у свакодневним животним приликама.
Некада је био престиж бити део фолклорне или глумачке секције, општи узори били су вршњаци који су се појављивали у емисијама попут Музичког тобогана или „Пази, свеже обојено“, хор „Колибри“ био је синоним за талентовану децу, а Бранко Коцкица и „Откривалица“ представљали су друге родитеље, задужене да културно уздижу свако дете.
У мору сумњивих интересовања које данашња деца упражњавају, уз свесрдну подршку својих родитеља, јесте „моделинг“. Иако је реч о једном хобију који је привлачан млађој женској популацији, све је више дечака укључених у ову активност. Искључујући све предрасуде о овоме које су у тесној вези са искоришћавањем младих особа, са потенцијалом да касније прерасте у проституцију, не можемо да пронађемо нарочиту вредност која би донела икакву корист заинтересованој деци. Поражавајуће је гледати са каквом страшћу та деца приступају обуци да би постала „квалитетни модели“, а још несхватљивија је амбициозна претензија родитеља који бесомучно грабе и утркују да им дете буде на насловници. Лоше је то што деца идеализују јавне личности које су се прославиле у овој области и теже ка томе да једног дана и она буду препознатљива као модели.
Гледајући нарцисоидну децу у „популарним“ снимцима на „You tube“ и „Tik tok“ каналима, снимљеним од стране родитеља како би постали идоли другој деци и на њима зарадили, отварају се социјална и друштвена питања – у шта се претварају данашња деца, какве се вредности пласирају и која се порука шаље овом свету, спремном да прихвати све што је „ин“?
У жељи да им деца што пре одрасту, одузимају им детињство, „гурају“ их у свет шоу-бизниса, лаке зараде и одвлаче их од свих традиционалних вредности које су се вековима баштиниле на овим просторима. Конструкцијом једне нове идеологије помодарства у којој се дечије тело користи као офингер на који ће се накачити „брендирана“ („must have“)* одећа, та дивна, најлепша бића претварају се у егоистичне снобове жељне камера, ревија, појављивања у часописима и на билбордима.
Суштина је да све ово негативно утиче на наше друштво. Повећава се насиље међу децом, нарочито изражено у образовним установама. Не поштују се старији, а традиционалне вредности се губе. Ради достизања одређеног статуса, деца прибегавају разним пороцима. Родитељи се тешко носе са тим, јер нису спремни да објективно схвате своју улогу. Родитељи нису спремни ни да се активно баве својом децом. Најгоре је што ће родитељи пре наћи изговор, него што ће се суочити са потенцијалним проблемом и ту је кључ свих неуспеха због којих ово друштво клизи у пропаст.
- „must have“ – англицизам који се одомаћио у српском језику, а представља нешто што морате имати. Углавном се односи на одевне предмете, али и на средства телекомуникационе технике, сатове и др.
