Након предлога Савета родитеља и одлуке ОШ „Вук Караџић“ да анкетира родитеље и сазна какав је општи став по питању мобилних телефона, сведоци смо да је ова тема значајно освестила Сурдуличане. Већ сада је јасно да је број оних који се залажу за забрану телефона у школи заиста велики и да би ово могао бити огроман искорак када је реч о стварању добрих услова за нашу децу. Размишљали смо о томе шта ће уследити након званичног доношења одлуке о забрани и шта очекује школу, али и децу по питању функционисања без телефона, јер је свакој промени потребно прилагодити се и превазићи тешкоће које би се могле појавити.
На самом почетку, видећемо како ће одлука гласити и сада већ постоје две варијанте. Једна је апсолутна забрана доношења мобилних телефона, која се не би примењивала код деце која би, због специфичних здравствених проблема, под одређеним условима могла да имају уређај код себе. Друга би се односила на забрану мобилних телефона „код себе“ на часовима, што би изискивало дефинисање места на којима би се одлагали уређаји пре почетка часа. Већ смо писали о томе како је решено у неким београдским школама.
Када је реч о потпуној забрани телефона, што подразумева забрану уношења у школу, важно је напоменути да је неопходно да школа направи евиденцију бројева телефона свих родитеља, као и да у сваком одељењу постоји регистар бројева за то одељење, који ће стајати, рецимо као посебан прилог у дневнику. На тај начин се омогућава брзо позивање родитеља у случају наглих здравствених промена одређеног детета. Ово има вишеструко позитивно дејство, јер поред тога што смањује могућност манипулације деце због наводних проблема, „обавештавања“ родитеља и „добијања“ сагласности да одсуствују са наставе, значајно је и у томе што би у овом случају наставник био тај који обавештава родитеља о било каквом проблему, што даље проузрокује мању забринутост услед квалитетнијег и правилнијег преношења информације него што би то било када би сам ученик објашњавао проблем. У већим градовима ученици злоупотребљавају телефоне тиме што лажно дојављују о постојању експлозивних направа, чиме би оваквим мерама то било онемогућено.
У случају већих одступања од распореда часова, ранијег завршетка или потребе за дужим остајањем, увек су ту групе на друштвеним мрежама, које су и до сада добро функционисале и преко којих разредни старешина може да информише родитеље и ближе их упозна о тим изменама.
Што се тиче потреба родитеља да раније изведу дете из школе или да на неки други начин, директно контактирају са њим, то би могли да ураде јављајући се дежурном особљу у школи које би даље и лично извршило позивање одређеног детета.
Као што се може видети из приложеног, одсуство телефона не би ништа пореметило, све би више-мање било као и до сада, само је потребно добро организовати се и створити услове да читав систем функционише. Што се тиче позитивних ефеката, причаћемо и о њима, а они ће уследити врло брзо након доношења одлуке.