Век је протекао од почетка градње костурнице сећања на жртве Великог рата. Као што су и Сурдулички мученици прошли кроз ужасне страхоте и терор од стране бугарских зликоваца, тако је и храм посвећен њима, у Другом светском рату претрпео разарање и скрнављење. Бог је хтео да, уз помоћ добрих људи, изнова подигне Спомен-костурницу и пружи вечно уточиште сачуваним моштима, али и да нас обавеже да се о нашим свецима морамо бринути онако како доликује њиховој жртви. Господ је уредио да се баш на стогодишњицу најсвирепијих злочина у Сурдулици, жртве канонизују, а ево у часу када обележавамо читав век од почетка градње Спомен-костурнице, трјумфално одбранисмо и обележисмо Дан Светих Сурдуличких мученика изнад Дубоке долине, на месту где се служио први парастос жртвама, на Видовдан 1919. године.
Дакле, Видовдан је по ко зна који пут у српској историји остао упамћен као датум великих почетака. На Видовдан 1922. године, Сурдуличани положише камен-темељац у присуству др Ивана Рибара, председника Народне скупштине Краљевине СХС, као и Љубе Давидовића, бившег председника Владе. То је био велики дан за читаву јужну Србију, која је одавала почаст својим савременицима, суровом смрћу растављених од овоземаљског живота.
Почевши од 01.12.1918. године, када је др Рудолф Архибалд Рајс истраживао места страдања, па све до полагања у новоизграђену Спомен-костурницу 24.08.1924. године, кости су брижљиво прикупљане и чуване у привременој Костурници, изнад стрељачког дома, у Циган-мали.
Капелу Спомен-костурнице пројектовао је архитекта Влахо Буковац и Петар Поповић, начелник Министарства грађевине. Била је изграђена од камена и мермера, у подножју је била крипта у којој је било положено 10 саандука са костима жртава. Посебно место на зиду заузимала је лобања прободена бајонетом, којег злочинац није успео да извади након пробијања главе жртве, па је са њим тако и закопана. Изградња Спомен-костурнице износила је 2 милиона динара, од чега је држава донирала 800 хиљада, Краљ 100 хиљада, а остало је прикупљено кроз добровољни прилог народа. На спомен-плочи је било уклесано 101 име. То су била имена жртава, само оних које су биле идентификоване.
Забележено је у архивама да се у периоду од 1925. до 1940. године, на Видовдан обележавало сећање на Сурдуличке мученике. Та традиција је прекинута с почетка Другог светског рата и до данас није обновљена.
