Једна за другом, школе у Србији уводе ограничену употребу мобилних телефона. Сурдуличке школе су на добром путу, с обзиром да незваничне анкете показују да родитељи подржавају ову идеју, па се надамо да ћемо почетком следеће школске године имати и прву образовну установу у Сурдулици која ће усвојити одлуку, која ће користити најпре деци, а потом и просветним радницима. Имали смо прилику да из прве руке сазнамо како функционише оваква једна одлука у пракси. Причали смо са професорком 12. београдске гимназије која нам је пренела изванредне утиске из своје школе. Наиме, након месец и по дана од доношења одлуке да се употреба мобилних телефона ограничи, тим психолога уочио је значајну промену код ђака. Преко 50% њих је показивало већи степен концентрације на часовима, а дружење је приметно порасло. Порасло је и интересовање за наставним садржајем што нарочито радује просветне раднике.
С обзиром да су поједини родитељи и просветни радници имали велики број питања и недоумица око самог функционисања „забране“, овде ћемо их отклонити. Забрана није апсолутна, већ се ради о контролисаном ограничењу употребе телефона. Шта то у пракси значи? Ђаци долазе у школу и на улазу у учионицу, искључују телефоне и остављају их у кутију, у којој су направљене преграде, погодне да се сместе сви уређаји, тако да не дође до оштећења (као на фотографији). Телефоне узимају након завршеног последњег часа, а у изузетним случајевима могу их узети и за време одмора, мада пракса показује да се ради о ретким случајевима и да су се деца врло брзо навикла без њих. Забрана се односи и на просветне раднике, тако да и то помаже настави, јер сада нема прекида часа због тога што наставника „неко хитно зове“. Важно је рећи да је употреба контролисана, а то значи да ђаци и наставник могу да користе телефоне уколико се ради о настави која подразумева коришћење савремених уређаја, те услуга које подржавају мобилни телефони.
Саговорница нам је пренела да овако нешто функционише у великом броју београдских школа и да колеге у свим случајевима имају позитивне утиске.
Сада остаје да се сурдуличке колеге, али пре свега родитељи, освесте и да за своју децу издејствују корисну ствар. Нема сумње да су мобилни телефони главни узрочник већине проблема који муче данашње родитеље, почевши од здравствених до дисциплинских. Имамо огромну прилику да тај узрок елиминишемо и трудићемо се да истрајемо у нашој вишегодишњој намери да деци обезбедимо бољу данашњицу.
