Сурдулица – моје родно место

Дуго ми је било потребно да сложим све мисли како бих написао овај текст. Као и сви ви – читаоци и ја имам круг пријатеља с којима се дружим и дискутујем о нашој варошици. Говоримо шта би то требало променити, шта то не функционише довољно добро и како би се проблеми могли решити. Понекад у њиховим мислима закључим да на мене гледају као на чудака који жели да уради нешто што је немогуће. Ипак, за разлику од њих, одлучио сам да се делимично одрекнем животног комфора и своје време уложим да свима буде боље, па и њиховој деци. Знам да неће веровати да сам управо ово написао док читају ове редове, али другачије не умем и моја искреност је јача од било које препреке испред које би се просечан човек зауставио. Неће ми замерити, јер их знам.

Док већина Сурдуличана радије пристаје да пасивно посматра свакодневницу, мој принцип јесте да, када год је то могуће, уложим себе и активним учешћем дам допринос друштву. Због тога сам у ситуацији да се суочавам са критикама које понекад знају да буду и непријатне. То је нарочито било изражено у почетку. Међутим, како је одмицало време, људи су показивали и разумевање, па није била реткост да чујем и похвалне тонове за оно што радим. Рекао бих да су моја дела охрабрила оне који су били уздржани или несигурни у себе. Таквих је много и разумљива је повученост с обзиром да је свака мала средина као што је ова наша, често негативно настројена према отвореним намерама да се нешто мења.

Најотворенији проблем искреног активизма који сам ових година спроводио, представља навика јавности да у сваком случају, намери и прилици умешају политику и ситне интересе који такав активизам обесмишљавају. И уместо да се посветите решавању проблема и интеракцији са људима, ви трошите време да доказујете како нисте део политичких игара. Ово је веома важно питање, које ћу сада и једном за свагда пробати да објасним, јер ми је мука да ме сврставају тамо где ми место није. С обзиром да ме сада већина људи и лично познаје, није тајна и рећи ћу да ја, као војно лице, нити бих смео, нити сам компетентан да задирем у политичке теме. Разлог због ког сам решио да отворено говорим о својој професији лежи у томе да је „Волим Сурдулицу“ добронамеран, моралан и частан пројекат и никако у супротности са војним позивом. Напротив, чињеница да се бави очувањем историје, културе, екологије и тековина једне средине, најбоље говори да је у складу са оним што Војска Србије као институција негује у својим начелима. Људи у малим срединама су склони да сумњају у непознате пројекте и људе, па је згодно да на неки начин и сазнају да овај пројекат није основан тек тако, већ да се ради о крајње промишљеном, планираном и конкретном порталу, који својим трајањем, квалитетом, али и квантитетом доказује да се ради о нечему што је вредно пажње. Повезивање са људима из разних области друштва је у оваквим активностима неопходан процес, па је разумљиво да не могу да бирам с ким ћу сарађивати. Међутим, политика ни на који начин не утиче да градим ту сарадњу и заједничко деловање. Једноставно, људи који имају ширину, сами се намећу да буду субјекти са којима вреди организовати се и супротно, они који су затворени у хомогеном и униполарном свету, сами себе одбацују из овог круга.

„Волим Сурдулицу“ је од свог настанка тежила да привуче људе и да их повеже у један систем који би могао да утиче на друштвене прилике. Жеља ми је била да створим један фронт интелектуалаца и свесних појединаца који ће се издићи из свакодневне учмале атмосфере. Утисак је да је све то ишло споро, али увек узлазном путањом. Данас, у медијском простору, али и у стварном, не можете наћи сличан пројекат који редовно обухвата све теме и који са оваквом компетенцијом обрађује проблеме у Сурдулици. Да се не би задржавали само на голој причи, изнећу неке активности на које сам поносан, али које не би могле бити реализоване без свестране подршке појединаца и група, али пре свега ВАС ЧИТАЛАЦА, најзаслужнијих међу свима.

Најпре смо указивали на прљаве улице и тротоаре који никако нису презентовали варошицу у лепом светлу. Још увек имамо проблем са тим, јер колико год да је један део људи савестан, константно имамо суграђане који се понашају неодговорно према животној средини. Један од првих успеха био је иницирање да се поставе канте дуж улице Српских владара. У наредном периоду ћемо са још једним удружењем организовати занимљиве активности које ће допринети да нам непосредна окружења буду чистија.

Саобраћајне гужве су још увек присутне и поред добре одлуке да се измести аутобуско стајалиште из центра града и не баш најсрећнијег решења за нову станицу. Веома озбиљно смо приступили овом проблему и изашли са конкретним предлозима за паркинг места, али стварно не видимо који је разлог да се ништа од тога не узима у разматрање. Сигурно нећемо да одустанемо од намере да се саобраћајни колапс најзад реши.

С поносом истичемо да смо покренули иницијативу за очување Дубоке долине, за коју јавност није ни знала шта представља у историји Сурдулице. Решавање очувања овог ратног меморијала иде у добром правцу и питање је времена када ћемо објавити да је највеће сурдуличко и српско стратиште из Првог светског рата одбрањено. Упоредо са овим, покренули смо и питање проблема војничких гробаља на Власини, али и других стратишта која су временом заборављена – Дубрава, Попов мост и друга.

„Волим Сурдулицу“ је међу првима на интернету поставила фотографију димњака фирме Кнауф, чиме смо започели широку борбу за чист ваздух и покренули низ питања важних за очување здравља људи. Ово је важно и болно питање, које неће моћи да реши један човек. Још тада смо говорили да ће бити потребно неколико година да се дође до циља, јер смо реално сагледавали проблем који имамо. Свако ко је пратио нашу страницу, зна у којој фази се данас налази борба са немачком фирмом и очекујемо да нам се шира јавност прикључи. Оптимисти смо, јер су многи услови створени за то.

Придружили смо се великом броју хуманитарних акција за помоћ нашим суграђанима, а некада су те активности ишле и ван општине. Често смо говорили о проблемима са којима се суочавају деца у школама, а неке смо и активно решавали. Школе су у нама имале искреног сарадника који је могао да их промовише, али и да помогне када је било тешкоћа.

Достојно смо промовисали варошицу када год су организоване културно-уметничке, верске и спортске манифестације и дали подршку органима локалне самоуправе.

Указивали смо на туристички потенцијал који има Сурдулица и на међународном нивоу презентовали лепоте нашег краја. Понудили смо конкретна решења за реконструкцију неколико места која би могла попримити туристички карактер. Посебан део заузима историјски туризам којем би замах дало археолошко истраживање тврђаве која је представљала централно место Средњовековне жупе Иногоште. О њој је аутор ових редова написао историографску публикацију која би у некој ближој будућности могла да покрене истраживање ширег дела сурдуличке општине.

Ово је само део вишегодишњег рада који може оквирно да прикаже капацитет пројекта „Волим Сурдулицу“. Ако узмемо у обзир и чињеницу да непрекидно комуницирамо са мештанима Сурдулице и пратимо њихове захтеве и потребе, а при том нисмо на терету буџета, читав пројекат добија јачину и значај. Захваљујем се свим субјектима, појединцима и групама, организацијама и установама, који су у протеклом периоду, на било који начин допринели да „Волим Сурдулицу“ буде репрезентативни и уникатни пројекат наше варошице.

Share

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.