Неколико година се боримо да нам варошица буде лепа за живот, имамо велики број сабораца, стално покрећемо иницијативе и трудимо се да одговорним службама предочимо све проблеме. Некоме, на жалост то не одговара. Постоји један мањи број људи који су увек против наших идеја иако за то немају разумних разлога.
Шта то има лоше у нашем активизму? Када нападамо Кнауф, то радимо са намером да сваки човек буде здрав, када пишемо о историјским локалитетима, заправо се бавимо очувањем наслеђа, када критикујемо локалну власт и комуналну службу, само желимо да нам улице буду чисте, да нам обале река буду уређене, да имамо паркинге и паркове, да нам Власина буде туристички драгуљ. Колико ће нам деца бити окренута правим вредностима, зависиће и од тога колико им заједница посвећује времена и на који начин их анимира.
Све ово спада у теме које обрађујемо, међутим има и оних који сматрају да у томе нисмо искрени. Шта није искрено ако желимо да кеј Романовске реке буде саниран након две године? Да ли је неискрено то што нисмо одустали од чистог ваздуха, ко год да је водио протесте, а водили су их разни људи из разних побуда? Да ли је превише од нас то што желимо улице без рупа?
Е, стварно нам је активизам безобразан!
