„Волим Сурдулицу“ – ретроспектива 2020. године

На прагу 2021. године, али и нове деценије, пожелесмо да објавимо оптимистични текст којим ћемо сумирати наш рад. Имамо пуно разлога да будемо задовољни пројектом који ће под именом „Волим Сурдулицу“ ускоро обележити пуне четири године постојања. Не осврћући се на то како нас људи доживљавају, настављамо у истом маниру, а то је активно учествовање у готово свим сферама друштвеног живота Сурдулице. Сада када смо постали препознатљиви као јединствени бренд овог формата и када смо поставили одређене стандарде у преношењу информација путем блога, наметнута нам је обавеза да наставимо да радимо као до сада, јер је то оно што јавност очекује од нас. Покушаћемо ненаметљивим приступом и текстовима са квалитетном тематиком да одржимо пажњу читалаца, али и да створимо још већу интеракцију, јер нам је до ње стало. Закључили смо да је суштина да укључимо што више људи у овај пројекат, тако што ће кроз сугестије и предлоге бити део наше мреже која већ сада обилује људима различитих занимања и интересовања. Неизмерно нам је драго када нам се такви људи јаве и пренесу нам позитивне утиске који представљају потврду нашег преданог рада.

Вршећи непрестане анализе, унапређујемо и блог и поносни смо тиме како се он развијао, а упоређујући га са другим сличним медијима на овим просторима, најдрагоценија нам је чињеница да се држимо једног колосека од кога минимално одступамо. Разбили смо медијску монотонију која је постојала на друштвеним мрежама, а огледала се у преношењу текстова у којима нема ни једне речи о Сурдулици. И оно мало њих који пишу о нашој варошици, углавном се баве политичким темама. На историјским текстовима још увек би се таложила прашина да их ми нисмо објавили. То показује и прегршт коментара на друштвеним мрежама у којима они који их објављују признају да нису знали ништа о

Градишту, Иногошту, Дубокој долини, војничким гробљима на Власини, Думеновом устанку. Текстовима из области културе желели смо да освестимо читаоце и да представимо леп стил изражавања, кроз активно очување српског језика и писма, колико год је то могуће. Највећи колективни проблем Сурдуличана који се огледа у екологији, не дозвољавамо да се прећуткује. Ситуација са вирусом корона није нам омогућила да поново организујемо долазак представника удружења „Стоп Кнауф“ из Француске, али и поред тога и даље нас из немачке фирме гледају као највећег противника и са нестрпљењем очекују да отворе шампањац припремљен специјално за дан када ће блог „Волим Сурдулицу“ престати да функционише. И ми смо спремили ракију за њихов испраћај – видећемо која ће флаша бити прва отворена и када!

Многи су писали о туристичким потенцијалима Власине, али без конкретних предлога, већ само са циљем оправдавања новца добијеног од државе. Овде смо направили искорак и кренули у пројекат који ће тек након првог тромесечја ове године бити на столу између општинских званичника и нас, након чега очекујемо да се и многи други субјекти озбиљније укључе, па и сама држава и да Власинско језеро не буде више само на уводним шпицама емисија о лепотама Србије, већ да добије своје место и на стварној туристичкој мапи.

Из нашег угла, претходну годину обележили смо снажном и безкомпромисном иницијативом за заштиту ратног меморијала – Дубоке долине, приликом које смо покренули читаву стручну јавност да се укључи у решавање проблема. Не бисмо могли много тога да учинимо да нисмо имали праве људе који су знали у ком тренутку и шта да ураде, али су окидач били наши текстови којима смо темељно обрађивали сваки детаљ и истицали суштину. Слична ситуација била је и у вези војничких гробаља на Власини о којима се преко 70 година није причало нити писало. Након наших текстова, снимљено је неколико телевизијских репортажа и написано више чланака о овом проблему.

Успели смо да пронађемо донатора заштитне опреме и у сарадњи са њим обезбедимо сурдуличким здравственим центрима потребна заштитна средства за рад медицинског особља у периоду пандемије вируса КОВИД-19. Подсећамо да је блог апсолутно независтан, да никада нећемо пристати на финансирање и сматрамо да би била срамота да објављујемо  наручене текстове и да нам се неко меша у политику уређивања. Сви они који су износили такве лажи, то су радили да би умањили наш значај и представљају безвредни талог у оквиру својих организационих целина и политичких група. Имамо имена свих њих, а њихови часни сарадници су нам их описали као људе од којих сви беже, јер су доказани негативци.

Последње тромесечје 2020. године било је резервисано за промоцију Сурдулице у иностранству. О овом пројекту који још увек траје биће речи у посебној теми након његовог завршетка. Већ сада смо уверени да се промоција одвија у жељеном смеру и да смо предузели све мере како би део Сурдулице „дотакао“ што више тачака на Земљиној кугли. Ради се о пословном ангажовању у иностранству, које је главни уређивач блога искористио како би страним партнерима показао своје родно место. Захваљујући томе, очекујемо да Сурдулицу у будућности посете неки од њих и да у својим државама шире утиске о ономе што су чули и видели.

Осим блога, постоји и група на вишеплатформској апликацији „Viber“ у којој чланови размењују поруке и обрађују разне теме из свакодневнице Сурдулице. Од огромног значаја је и преношење објава путем друштвене мреже „Facebook“ у оквиру које на стотине људи посећује страницу нашег блога.

Хвала свима на који год начин да су подржали овај пројекат и онима који нам верују. Позивамо вас да шаљете савете и добронамерне критике, јер ће нам то помоћи у даљем раду. Повратне информације увек су добар показатељ квалитета, с тога смо спремни да саслушамо свакога. Поред тога, трудићемо се да одржимо досадашњи ниво тако што ћемо се непрестано борити да „Волим Сурдулицу“ представимо као сведока новог времена.

Share

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *