У ствари, решење овог проблема је у наслову – игнорисање. Сећам се почетка, када сам оформио блог – нисам ни слутио да би за три и по године достигао преко 120 хиљада прегледа. Ово је једноставно био лични пројекат са циљем да нешто остане на глобалној мрежи. У међувремену, толико је пројеката покренуто и толико је много људи чуло за блог, што ми годи, али и обавезује да не изневерим читаоце. А читаоци су се искристалисали. Драго ми је што су пратиоци блога углавном људи који имају добру моћ расуђивања, размишљају својом главом и умеју да препознају истину. Данас је много медија који преписују, преносе непроверене информације, због начина уређивања износе само једну страну. Ја сам се одлучио да овде не буде политике. То је главни разлог због чега сам одбио предлоге да „Волим Сурдулицу“ постане нека врста штампаног медија и локалног гласника, јер би врло брзо потонуо у политичко блато из кога
Да не набрајам о чему сам све писао, листа је подугачка, али је занимљиво да се никада нисам покајао због одређеног текста, а то доказује чињеница да ниједна објава није после одређеног времена избрисана. Читајући старије објаве, било је потребе да се можда допуне, али не и да се мења суштина.
На другој страни, има људи који су у сваком тексту видели лошу намеру. Ти људи су јадни. Вероватно незадовољни својим животом који пролази, увиђају да га нису на прави начин искористили, па се труде да бар у виртуелном свету нешто остваре. Схватио сам и суштину критика на мој рачун што користим псеудоним – оптерећени су чињеницом да је моје лажно име на интернету постигло више него њихово право у стварности! Који је то пораз за њих, можете мислити! Неки анонимус лажног имена покренуо Дубоку долину, војничка гробља, спасава ћирилицу, Свете Сурдуличке мученике, укаже на пропусте код ђачке униформе и победи читав систем, стално у гарду против Кнауфа (па чак и код директора под псеудонимом), уговара посете „Стоп Кнауфа“ из Француске, промовише Сурдулицу у земљи и иностранству, а при том није ни у једној странци! Ко је тај? Дајте бар лик да му видимо! Шта је он? Радник, чиновник, фризер, лекар, домаћица, аутомеханичар, пољопривредник, незапослен, правница, возач аутобуса, глумац, молер…? Све то сам ја. Изађеш ван куће и сваког ког погледаш то сам ја. И свако од тих људи на улици на неки начин воли Сурдулицу, само што сам ја решио да то овде пренесем.
А ко су они – та маргинална група која мрзи мене и мој блог до подне, а од подне и читав свет? То су људи које читава Сурдулица зна. Мало ми је жао што сам их због алтруизма последњи упознао. И како се борити против њих? Снажним, упорним и сталним игнорисањем!
Сад ми је много лепше!
