Срећна Нова 2020. година!!!

Крај децембра је време када се сумира и анализира година која је на измаку, па је ред да посветим текст 2019. години из угла блога „Волим Сурдулицу“. 

Ова година ће бити упамћена по интензивној борби која се водила за здравље људи и животну средину и свакако ће се и у наредној наставити. Поред тога, многи пројекти су започети
након објављених текстова на блогу, а сведоци смо да се само уз указивање, проблеми могу решавати.
Објаве на блогу су у складу са циљем или боље речено прате циљеве зацртане на самом почетку, те је и његова надоградња стална. Тако је у 2019. години повећана интеракција са читаоцима формирањем групе на друштвеној мрежи „Viber“, а од недавно и на мрежи „Facebook“. Разлог због којег Сурдуличани прате блог јесте објективност по којој „Волим Сурдулицу“ предњачи у односу на све остале локалне медије и портале. Објективност и садржајност ће и даље бити главна начела блога, а независност у преношењу вести красиће „Волим Сурдулицу“.
Сурдуличке вести ће и даље бити објављиване ћирилицом и тиме ће „Волим Сурдулицу“ наставити са очувањем нашег културног блага, а неговаће се и стил писања чиме текстови одскачу по квалитету у односу на устаљене стандарде српског новинарства.
Вреди напоменути и који су то успеси остварени у 2019. години, којима се „Волим Сурдулицу“ поноси:

  • завршетак радова у градском парку (иако је пројекат званично завршен у новембру 2018. године, 2019. године се наставило са уређењем садржаја за забаву и меморијалног дела); „Волим Сурдулицу“ је међу првима иницирао његово реновирање;
  • блог је активно учествовао у позиву за прикупљање прилога за помоћ у лечењу Сурдуличанке Марије Ђорђевић;
  • остварена је сарадња са Народним музејом из Врања, а у наредном периоду очекују се и конкретни предлози у циљу археолошког истраживања средњовековног локалитета; ово је ствар која неће директно зависити од запослених у врањском музеју, међутим препозната је воља директора ове установе да помогне у свом домену, што није мала ствар;
  • достављени су предлози о преименовању назива улица, такви да најзаслужнији Сурдуличани добију „своје улице“, међу њима свакако и Љубиша Божилов, херој који је живот дао 1999. године на караули „Кошаре“, приликом одбране државне границе;
  • пресељење аутобуске станице чиме су драстично смањене гужве у Јадранској и Југословенској улици;
  • указивање на дотрајалост путева, након чега је неколико сурдуличких улица добило нови слој асфалта;
  • лична борба за ћирилички пасош, чиме је Сурдулица сврстана у мали број општина које се могу похвалити путном исправом на српском писму;
  • иницирање и договарање посете (у сарадњи са удружењем „Удахни дубоко“) организације „Stop Knauf“ из Француске.
Ово су само најважни сегменти онога што је блог успео да издејствује, а никако мање важни нису свакодневни напори да се живот у Сурдулици унапреди.
Људи се често питају ко уређује блог и ко стоји иза пројекта, иако је одговор једноставан – „Волим Сурдулицу“ је власништво сваког становника Сурдулице и он се темељи на сталној интеракцији и активности сваког појединца. Може се слободно рећи да је сваки читалац заслужан за горе наведене успехе. Оно што нарочито истичем је и подршка људи ван сурдуличке општине, којима се овом приликом захваљујем на томе што подржавају овај пројекат својим праћењем и који „сурдуличку причу“ деле и у својим градовима.
На крају, „Волим Сурдулицу“ свима жели здраву и успешну 2020. годину и остварење свих жеља и планова!
Share

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.