Хрватски језик у српској школи- 2. део (Ћирилица се пише срцем)

Када сам рекао да ћу се за нешто борити, нисам мислио да ће та борба бити само декларативна. Ево и примера: у јутарњем програму на телевизији Хепи, наш пензионисани пуковник Милорад Ђошић дотакао се и скандалозне појаве у ОШ „Вук Караџић“ у Сурдулици. Како је то изгледало погледајте у видео прилогу:

Поштовани просветни радници, наша деца заслужују да знају који им је језик и које им је писмо. Немојте им причати о „српској латиници“ – то је пропала замисао која је усвојена несрећним Новосадским договором 1954. године. Тада смо поверовали у равноправност писама, али сада је јасно да је та равноправност била у корист гајевице, сада већ званичног писма Републике Хрватске. Школа би требало да буде институција која ће стати у одбрану ћирилице, а не да нам излазе полуписмене генерације које и дан данас живе у заблуди о некој „нашој“ латиници, коју узгред буди речено, пишу без дијакритика. Стварате генерацију са трећим писмом – „ошишаном латиницом“! Не заборавите да је „српска латиница“ зубна протеза после насилно разбијених здравих зуба и да су у прошлости људи страдали због тога што су хтели да пишу својим писмом. Не одреците се најсрпскијег.
Share

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.