Да ли нам прети опасност од загађења из ваздуха?

Често критикујем оно што не ваља у нашој варошици, али то је ваљда и нормално – борити се за оно што волимо, што је део нас и не затварати очи пред лошим стварима, већ стално тежити да се исте поправе. У прошлости су се грађани Сурдулице могли похвалити како имају ту привилегију да живе у еколошки здравој средини у којој доминира чист ваздух, чиста и здрава пијаћа вода и у којој је појава обољења услед концентрација штетних материја у ваздуху, води и земљишту на ниском, готово занемарљивом нивоу.
Међутим, развојем индустрије и формирањем великог броја фабрика различитих делатности и намена у индустријској зони Сурдулице, јавила се потреба да се о овоме разговара, како не би дошли у ситуацију да своју децу масовно лечимо од тешких облика канцерогених обољења насталих због велике концентрације опасних и штетних материја које ове фабрике „испуштају“ у простор и тако загађују у првом реду ваздух, али и воду коју пијемо и земљиште на којем узгајамо биљне културе и користимо их у исхрани.

С обзиром да сам имао прилику да живим дуги низ година у Београду и Панчеву, да и сам осетим како је бити део загађеног еко-система и како је када се сваки дан будите са погледом на жуто небо које ствара Петрохемија, на непријатне мирисе вештачког ђубрива које производи Азотара или нагомилане нафтне деривате на ветробранском стаклу аутомобила од Рафинерије, почео сам активније да размишљам о будућности свог детета, које мора све ово да удише. Био је то, не пресудни, али веома битан разлог да се вратим свом родном месту, јер сам уочавао колико је Сурдулица мојој породици омогућавала здравији живот када би боравили у њој за време годишњих одмора. Тада сам могао да видим како детету много више прија ваздух док се игра поред четинарских шума Калифера и како лепше спава, а томе је доприносила и чистија вода и храна која се узгаја на здравом и незагађеном земљишту. На крају и крвна слика детета се значајно поправљала сваки пут када би дошли у Сурдулицу, а нарочито када би дане проводили на власинској висоравни.

Међутим и сурдуличко небо није остало нетакнуто, па је појавом великих индустријских гиганата започело убрзано урушавање еко-система. Овде долазимо до спреге доброг и лошег, до међусобне повезаности нужног и штетног. Неко ће рећи да од тих фабрика стотине домаћинстава живи, међутим, да ли желимо да погледамо у даљу будућност? Да ли је појава индустријализације у Сурдулици озбиљно нашкодила нашем здрављу? Да ли је вредно, да због неколико хиљада динара, наш човек буде приморан да урушава здравље свом детету? Не кажем да се ради о малој количини новца, међутим гледајући на дужи временски период, сматрам да ћемо много више изгубити. Капитализам и велике стране фирме су неумољиве. Градећи фирме у нискоразвијеним држава са јефтином радном снагом, попут наше, Албаније, Румуније, Молдавије, Македоније, „убијају“ људе (можда ово и нисам морао да ставим под наводнике), загађују им животни простор и заувек стварају неравнотежу, која се тешко враћа у нормалу. На горе постављена питања не желим да дам одговор, нити желим да их добијем, свако размишља својом главом и питање је колико обичан грађанин може и да учини нешто да поправи ово. Фотографије које се налазе на крају текста говоре и више од хиљаду речи. То је оно што често видимо, али зажмуримо на једно или оба ока.
Колико је алармантно стање у ваздуху изнад Сурдулице, показују и фотографије које сам начинио из правца села Јабуково, изнад Владичиног Хана, са 1015 м.нв. Очекивао сам да ћу оптичким приближавањем (зумирањем) успети да направим добре снимке, међутим, од смога и аеро-загађења врло тешко сам успевао и да уочим специфичне објекте наше варошице. Да будем прецизнији, изнад Сурдулице постоји слој загађеног ваздуха чија се доња граница налази на око 600м.нв (средња надморска висина Сурдулице је 485 метара), а дебљина тог слоја је око 300 метара.Тај слој се протеже од Чемерника на северу до Варденика на југу, дакле ствара један прстен који се налази баш изнад саме варошице и који у зависности од метео-услова зна да варира по висини и по правцу. Такође, видљивост овог загађеног прстена зависи и од доба дана, тако да је у зору и предвече он нарочито видљив, док је у подне видљивост овог појаса веома слаба због велике количине светлости коју апсорбује атмосфера.