Овако је, судећи по конфигурацији Градишта, изгледала тврђава изнад данашње Сурдулице:
На жалост, до данашњег дана није постојала воља да се овај локалитет истражи, па ће тврђава Иногоште остати непознаница још неко време.
Иако је државним органима аутор овог текста у неколико наврата писао, осим скромних одговора, није било корисних реакција. Министарство културе зна за овај локалитет, међутим
некада се као изговор наводи мањак финансијских средстава у буџету, други пут тврде да археолошко испитивање не би било од велике користи. Из наведеног министарства тврде како они нису одговорни за било какво започињање радова на овом локалитету, па ме преусмеравају на две институције.
Први је Завод за заштиту споменика културе Ниш који се није удостојио да одговори на неколико писама у којима се детаљно наводе проблеми. Други је Народни музеј у Врању чији је директор издвојио време да ме усмери на ваљани пут и за сада је ова институција једина светла тачка, јер запослени, по свему судећи желе да помогну да се прича око Иногошта помери са „мртве тачке“.
Иако ћу у наредном периоду представити проблем свим релевантним институцијама и организацијама, желео бих да упутим јавни позив, пре свега Туристичкој организацији Сурдулице, као и Сурдуличком културном центру да у наредном периоду покажу интересовање и дају напор да заједно урадимо једну корисну ствар за Сурдулицу. Голубачка тврђава је добар пример како се може оживети један пасивни крај Србије, додуше уз велику помоћ ЕУ. Зашто Сурдулица не би постала варош препознатљива по својим Средњовековним па и античким локалитетима? Искрено се надам да ће ова тема привући многе заинтересоване субјекте и да ћемо успети да Сурдулици вратимо оно што јој припада.