После четвртог протеста против сурдуличког загађивача једна ствар ми је запала за око и овде ћу је образложити. Главну улогу у овој теми јесу „портири“ немачке фабрике који су нас дочекали на капији. Нису они ни најмање криви за све што нас сналази, али су својим наступом и непристојним и провоцирајућим гестикулацијама изазвали револт који наводи на размишљање и поставља питање: „Имате ли ви господо образ, ако већ немате савест?“
Опонашање фотографисања
и подругљиво смејање деци која носе транспаренте није за похвалу и навешћу паралелу која ће то објаснити. Ваш послодавац одговоран је за оболевање нерођене деце и за то што она нису могла да угледају светлост дана и лепоте овога света. Баш због тога је одлучено да табле са натписима о деци носе управо деца, како би вам предочили какав нам проблем стварате пословањем. Деца су својеврсна персонификација борбе, јер неће нама остати свет, већ нашој деци која ће кад одрасту имати развијену свест и исправно усмеравати друштво. То што су деца носила табле, требало би нормалног човека радовати, јер то значи да постоји младеж у нашој варошици. Када буду почели да долазе само пензионери (уз сво поштовање овој категорији), сигнал је да је са „гашењем“ Сурдулице почело. Дакле, свесни Сурдуличани неће престати да доводе децу на протесте, јер ће своју децу учити да буду на правој страни, онако како би то требало да чини школа кроз обавезну наставу о развијању свести о еколошко здравој средини. Доћи ће време када ћете морати да погледате и суграђанке које су под сумњивим околностима морале да се одрекну своје нерођене деце. Неће вам бити пријатно, нити смешно, као што је то оног дана када су вам наша деца скретала пажњу натписима.
Живо нам било ваше и наше потомство!