Све што се ових дана догађало у вези загађења, представа је у режији министарства за заштиту животне средине, које свој посао очито не ради квалитетно, па посеже за сигурним рецептом „пребацивања врућег кромпира“. А најбоље је окривити неког уопштеног, ко неће узвратити, а то је народ. Одједном сви заборавише наше фотографије Сурдулице обавијене сиво-плавим појасевима, Бора
који се не види од смога, Панчева чији жути облаци имају интензиван смрад. Једна малена „пацка“ упућена је локалним самоуправама, реда ради, да прича скрене у што више смерова, јер то је права ствар да се одвуче пажња.
који се не види од смога, Панчева чији жути облаци имају интензиван смрад. Једна малена „пацка“ упућена је локалним самоуправама, реда ради, да прича скрене у што више смерова, јер то је права ствар да се одвуче пажња.
Када смо упозоравали то исто министарство да сурдулички Кнауф свакодневно испушта најразличитије материје, за које сматрамо да јесу загађујуће, добијали смо одговоре да је све у дозвољеним границама. Чак и 08. јула 2019. године, када се десила хаварија у погону немачке фирме, без чврстих доказа је објављена званична вест да „нема негативног утицаја по животну средину“!
Како то да су одједном наши аутомобили постали главни кривци што нам је квалитет ваздуха лош? Они не могу произвести количину загађујућих материја за десет година, колико је на димњаку Кнауфа изашло за тих 45 минута! Зашто се политика према таквим фирмама не пооштрава, ако нам је баш сваки извор загађења важан? Зар не мора онда да тај загађивач буде први према коме би требало предузети неку меру?
Изгледа да су неки други фактори изазвали повећано загађење, а мере које су усвојене објашњавају нам да се морамо још више борити како би нас схватили када их упозоравамо да ће нас фабрике убити. Мере су следеће:
– одобравање субвенција за куповину електро и хибридних возила и у том контексту постављање брзих електро-пуњача на кључним местима путних коридора;
– пошумљавање Србије;
– прелазак градских топлана на фосилне енергенте;
– развој тржишта биомасе;
– развој концепта „смарт сити“ у Београду.
Нема сумње да су мере промашај и да су њима заштићене огромне корпорације које данас загађују Србију, што је став великог броја стручњака из области заштите животне средине и здравља људи.
Изгледа да су неки други фактори изазвали повећано загађење, а мере које су усвојене објашњавају нам да се морамо још више борити како би нас схватили када их упозоравамо да ће нас фабрике убити. Мере су следеће:
– одобравање субвенција за куповину електро и хибридних возила и у том контексту постављање брзих електро-пуњача на кључним местима путних коридора;
– пошумљавање Србије;
– прелазак градских топлана на фосилне енергенте;
– развој тржишта биомасе;
– развој концепта „смарт сити“ у Београду.
Нема сумње да су мере промашај и да су њима заштићене огромне корпорације које данас загађују Србију, што је став великог броја стручњака из области заштите животне средине и здравља људи.
Наставља се загађење од стране великих корпорација, али ће бити интензивирана и борба за чист ваздух, јер циљ није далеко уколико будемо знали правилно да се суочимо са проблемима.
