Ђачке униформе – неуспели пројекат за који је бачен огроман новац

Време је да се подсетимо случаја ђачких униформи, које су муњевито уведене у сурдуличке школе и поред изричитог става Министарства просвете да нису испоштоване законске одредбе о увођењу.

Од самог почетка било је пропуста у читавој процедури, али с обзиром да је та тема обрађена на овом блогу, нећу се враћати на појединости. Оно што је тада било карактеристично јесте обмањивање једног дела медија, који су по налогу пласирали лажне вести о атмосфери
међу родитељима у вези поступка увођења ђачких униформи. Након тога је спровођено лажно обавештавање о изради и подели униформе и на самом крају о томе да је униформа у потпуности заживела у сурдуличким школама. Ми који смо из Сурдулице и који знамо како су се ствари одвијале, упозоравали смо о противзаконитој процедури увођења, након чега је то потврђено и из кабинета министра просвете.
Испоставило се да су школе и локална самоуправа неспремно спровеле процедуру увођења униформе, пре свега због занемаривања предлога које сам у више наврата званично упућивао. Када погледамо суштину, организација набавке, поделе, ношења, замене и других пропратних ствари које су разматране, неспретно су спроведене. Одлука о прекиду рада школа због пандемије додатно је разоткрила недостатке, али то не ублажава одговорност надлежних, јер су били упозорени на мањкавости процедуре. Тако имамо данас ситуацију да је униформа ефективно ношена 2 недеље, да су је деца пре увођења ванредног стања већ прерасла, а да је 7,5 милиона динара непромишљено бачено на неуспели пројекат. Кабинети су и даље неопремљени, тоалети без сапуна и са руинираном санитаријом, инвентар је дотрајао, а уџбеници никад скупљи.
Најгоре је, а на то сам упозоравао средином јула, да ће врло брзо доћи време када ћемо подвући црту и запитати се где смо. Да је неко размишљао, униформа која је била на употреби, могла је бити склоњена, опрана и поново коришћена. Овако ће бити бачено 7,5 милиона у смеће. За те две недеље колико је ношена униформа, могли смо да видимо неусаглашеност у погледу ношења комплета, за шта ни у ком случају не смемо да кривимо родитеље и децу, јер је руководство школе било упознато са проблемима који се могу појавити у току зиме због хладног времена, међутим један од директора је ноншалантно прешао преко тога. Још један огроман проблем је што су деца, чији су родитељи пристали на униформе, била ограничена на један комплет, који је већ након првог ношења био непријатан и захтевао је прање.
У озбиљним школским системима психолози би правили истраживања у циљу утврђивања сврсисходности ношења ђачке униформе. Да ли је она утицала на смањење разлика међу децом? Како је ђаци оцењују? Осећају ли се удобно у њој? Шта би променили? Међутим, нема данас психолога који тако размишљају, а  била је ово прилика да спроведу истраживање.
Очекује нас ускоро враћање ђака у школске клупе, Богу хвала, али и нови проблеми који оптерећују родитеље. За родитеље који се боје помисли да би некоме пало на памет да и следеће године наметне униформе, али сада на терет породичног буџета, знајте да нисте сами и да нас има много (најмање 30%), а да ће „Волим Сурдулицу“ и о овоме тачно информисати, а не као медији који то раде због тиража и публицитета.
Share

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *