Сурдулица ове године прославља неколико важних јубилеја, а један од њих биће уприличен данас, у парку поред споменика жртвама Другог светског рата. Осам деценија је прошло од када су снаге НОБ ослободиле Сурдулицу од немачких и бугарских окупатора. Наша варошица је имала стратешки значај за непријатеља, због рудника молибдена у Мачкатици за чију обраду је направљена огромна фабрика у Белом Пољу коју су Немци напустили само неколико дана пре ослобођења ових крајева.
Успели смо да за ову прилику издвојимо материјал који описује активности јединица НОБ спровођених у јулу и августу 1944. године.
16. јул 1944. – извршена је акција на линију жичне железнице Бело Поље – Мачкатица. Линија је била прекинута четири дана.
18. јул 1944. – дигнут је у ваздух мост код села Загужање. Саобраћај обустављен четири дана.
20/21. јул 1944. – у 01:00 дигнут је у ваздух бетонски мост код села Самоков и Загужања и нападнуте две мале станице на прузи уског колосека Бело Поље – Владичин Хан. Станице су биле разрушене и два телефонска апарата одузета.
26. јул 1944. – у 23:00 дигнут је у ваздух железни мост на Врлој реци у Сурдулици, који је повезивао Владичин Хан са Сурдулицом.
05. август 1944. – у селу Стајковце патрола је ухватила шест Бугара који тврде да су сами пошли да се предају. Немци почињу извлачење из фабрике молибдена у Мачкатици коју бране противавионским топовима (ПА). 16 топова су утоварили на станици у Владичином Хану, довежених из Белог Поља. У Мачкатици и даље има неколико ПА топова.
06. август 1944. – Бугари напуштају Црвени Брег и повлаче се правцем Власина – Стрезимировце и даље ка Трну. 19. српска бригада концентрише снаге у Вучаделцу. Припрема се да крене према Чемернику и Мачкатици. 18. српска бригада се налази у рејону Панчин гроб и добија задатак да изврши покрет и размештај у ширем рејону Власине. 16. српска бригада размештена је на линији Вршник – Виље Коло и добија задатак да обезбеди десно крило. Штаб дивизије је у селу Топли Дол (Караџикова махала) и креће се за 18. српском бригадом.
09. август 1944. – у Сурдулици се налазе две бугарске пешадијске чете. У Белом Пољу, у фабрици је око 300 Бугара, 80 Немаца са 4 батерије противавионске артиљерије. Посаду су чинили Руси и Италијани. У Мачкатици се налазио један батаљон бугарске пешадије, као и на Власини уз појачање од 200 војника.
19. август 1944. – осим у неким селима у делу Горње Пчиње, Пољанице и јужно од Врањске Бање, сви други крајеви јужне Србије били су наклоњени партизанима. Постоји стални прилив људства из Врања, Сурдулице и Белог Поља.
Важно је рећи да су сви извештаји из овог периода говорили о борбама које су овде вођене три године. Сви мушкарци и велики број жена преко 17 година укључивали су се у партизане. Крај је доста настрадао од репресалија окупатора. Већина је кућа попаљена, стока одведена, жито опљачкано те народ месецима гладује.
Без обзира на ветрове који су овде стално дували и „шамарали“ народ, имамо чиме да се поносимо и славимо слободарску традицију Србије, а посебно овог краја.
