У претходном периоду направили смо мало истраживање како бисмо видели на којој лествици и колико често се користи српско писмо у дигиталном свету. Оно што се намеће као општи закључак јесте да је употреба ћирилице у сталном порасту и то нарочито код младих. Тај пораст је постепен, а у већини случајева реч је о свесној употреби. Оно што посебно радује јесте да су текстови писани ћирилицом у великој мери исписани правилно уз поштовање правописних, лексичких и граматичких норми, што није случај са нећириличним текстовима.
Једно истраживање обухватило је период од 5 година где је чак примећен и пораст учесника преписке који су прешли на ћириличко писмо, а да нису знали да су били део истраживања. То истраживање, које је започело 2019. године, показало је да је употреба ћирилице била стално у порасту и да је у једном тренутку била заступљенија у односу на остале верзије латинице коришћене у текстовима. У првој години је четвртина текстова писана ћирилицом, а у последњој готово дупло више. Поменуто истраживање односи се на групу „Волим Сурдулицу“ на платформи „Viber“. Теме о којима се писало биле су разноврсне, а број порука на месечном нивоу кретао се од 10 до 230.
У другој групи, која је била предмет истраживања свега два месеца, примећен је мали проценат употребе ћирилице, а они који су то чинили били су доследни и углавном се радило о млађим људима судећи по профилним сликама. У овој групи тек свака 30 порука била је писана ћириличким писмом. Ради се о групи „PATROLE (SURDULICA-HAN)“ и као што назив каже, група служи за давање информација о стању на путевима. Поруке су углавном кратке и има их и преко 500 на месечном нивоу.
Негативни тренд је такође присутан, а огледа се у томе да појединци чија професија изискује да личним примером утичу на јавност (просветна и свештена лица) не пишу ћирилицом. Област српског језика и писма врло често подлеже слободном тумачењу и убеђењу, чиме се наноси огромна штета нашој културној баштини. Такође и носиоци јавних и државних функција који користе друштвене мреже као преношење званичних информација, често то чине на неслужбеном писму иако су у обавези да се служе српским писмом.
Овај текст би требало да подигне свест код оних који пажљиво читају. Проследићемо га до што више одредишта како би га прочитали бар они који се спомињу у њему, па ћемо даље пратити има ли промена. Биће занимљиво анализирати колики је утицај имао текст на споменуте групе и појединце.
