„Указом од 13. јула 1887. године, на предлог министра унутрашњих дела, а на основу Закона о местима од 16. јуна 1886. године, село Сурдулица у срезу масуричком, проглашено је за варошицу.“¹
У периоду након Ослобођења, административно-управне јединице често су мењане. Тако имамо случај да су поједина села која се налазе на граници два среза, често прелазила под управу једног или другог. До тада је Масурица имала статус административног седишта, због веома јаког
утицаја Османлија чија је власт била сконцентрисана у овом селу.
Само 7 година након тога, приликом посете краља Александра Обреновића, на улазу у варошицу био је постављен натпис: „Добро дошао мили господару, веселе се Иногоштани стари“. Ово доказује да је код тадашњих мештана још увек било свеже сећање на жупу Иногоште и да су њу сматрали својом постојбином. Међутим, чиновници који бејаше дошли из разних делова ослобођене Србије и који не познаваше најбоље географске одреднице јужне Србије, одредише да Сурдулица понесе назив читавог подручја. Тако Сурдулица, једно од 136 села у саставу Иногошта, постаде варошица…
1 – Зборник закона и уредаба, број 43, страна 87.