Важно је сачувати историју Сурдулице и ми томе придајемо значај, поготово што свака писана реч, тј. чланак на интернету представља неизбрисив траг у времену. Када говоримо о историји образовања сурдуличког краја, пре свега желимо да сачувамо од заборава неке детаље који се везују за сам почетак описмењавања народа који је живео на овим просторима. Кренимо хронолошки.
Последњих година окупације турске власти, у Сурдулици је постојала мушка школа (само за дечаке), финансирана од Порте са једним учитељем – хоџом. Та турска школа радила је у једној просторији турске џамије која се налазила поред реке Врле, на месту данашње зграде Општинског суда и полицијске станице.
Ослобођење од вишевековног турског ропства дало је довољан разлог да се коначно нормализује свакодневни живот у варошима и на селима, па су се створили услови и за квалитетно образовање. Објекат који је одабран за школу, која је била у то време трећеразредна, био је пространи турски спахијски двор, ограђен зидом који се налазио поред џамије са полусрушеним минаретом и у њему две просторије. То је прва основна школа у Сурдулици, која је примила своје прве ђаке.
Школске 1881/82. године, школу је похађало 43 ђака, а први учитељ био је Ђура Јанковић. Из извештаја надзорника Сретена Пеливановића школске 1883/84. године сазнајемо да се у школи предаје на старински начин, да ђаци брзо и бесмислено читају, а оно што прочитају не умеју да испричају. Степен стручности учитеља је низак, а материјални положај школе изузетно тежак. Градња новог објекта била је немогућа, јер је народ откупом земље од Турака тако осиромашио, да није у могућности да учествује ни на одржавању школске зграде.
Првих година 20. века, гради се нова школа. У дворишту порушене џамије изграђено је партерно здање, облика слова Г, са три учионице, малом учитељском канцеларијом у коју је била смештена и целокупна архивска грађа школе и још једне помоћне, још мање просторије, за послужитеља школе. Повремено се за потребе старијих разреда користила и просторија Среског суда.
1924/25. године отвара се нижа гимназија, а до тада је сваке године 25 до 40 основаца (најчешће мушког пола) завршавало четврти разред.
Након Другог светског рата, 1948. године, школа је пребачена у две наменске бараке које је изградила „Хидроградња“ у садашњој улици Војводе Мишића.
Радним акцијама 1954. године отпочиње градња новог објекта у улици Дринске дивизије. Била је то модерна осмогодишња школа, која је изграђена добровољним радом свих грађана Сурдулице. Први и дугогодишњи директор био је учитељ Душан Томић. Основна школа „Јован Јовановић Змај“ и данас се налази на истом месту и представља јаку образовну установу кроз чије клупе је прошло на хиљаде ђака.
Диван чланак. Свака Вам част на стручности. Користили смо ове податке за организацију свечане академије. Велики поздрав
Хвала! Био нам је циљ да "заштитимо" ове податке, да се не забораве.
Cestitam.