Без намере да тенденциозно говоримо о Кнауфу, проблем у који нас уводе не оставља много простора, те је неминовно да наставимо борбу коју смо давних дана започели. Трезвено и детаљно смо их „одмерили“ приликом састанка у децембру, без много поверења у њихове намере и након тога наставили, да по устаљеној пракси спроводимо активности како би се кретали у правцу остварења постављених циљева. У том тренутку, састанак и непосредни разговори били су нешто најбоље што је спроведено, имајући у обзир чињеницу да расположење јавности није било довољно добро (никада се овим нисмо ни поносили) и да је једна мала група, уз помоћ 2-3 еколошка удружења са вишег нивоа, вршила опструкцију наших активности. Поверење мештана Сурдулице покушавали смо да придобијемо транспарентношћу и без обзира на то што су до њих долазиле свакојаке, углавном нетачне информације о нашем активизму, задовољни смо повратним одговором и реакцијама. Оно о чему јавност не зна много, јесте да смо створили добру сарадњу са еколошким удружењима и појединцима широм Србије и да ће се она примарно заснивати на томе да проблем у Сурдулици решавамо онако како Сурдуличани то захтевају и да се на свом терену највише домаћин пита. Ово је веома важно, јер смо сведоци да у појединим местима локална еколошка удружења потпадну под снажан утицај интересних група са политичком позадином којима је једино важно искоришћавање приче за сопствене поене. То не желимо да допустимо никоме и настојаћемо да чисти изађемо из овога као што смо у читаву борбу и ушли.
Нећемо да прећутимо чињеницу да је немачка фирма, за врло кратко време извршила уклањање опасног „брда“, што представља позитиван корак, али нас те ситне ствари, естетског типа, неће заварати. Овако говоримо из разлога што смо истраживањем, које смо спровели ове зиме, утврдили да је ваздух у Сурдулици загађен и да се у њему налазе честице које могу настати искључиво као производ делатности фабрике камене вуне. Забринути смо за здравље мештана, поготово за наше најмлађе, јер је за врло кратко време сурдуличка котлина контаминирана и од чисте варошице створена својеврсна депонија. Челници Кнауфа који читају овај текст углавном су дошли са стране, па не могу да говоре о томе каква је Сурдулица била варошица пре њиховог доласка. О томе можемо да говоримо само ми који смо у њој одрасли. Тада није било ни овог смрада, нити толико болесних људи, а ми имамо пуно право, што нам и Устав гарантује, да живимо у здравој животној средини.
Наставићемо да се боримо и знамо да ће у појединим тренуцима то бити изузетно тешко и напорно. Кнауф ће покушавти да медијски релаксира слику и да маркетиншким триковима представи себе као изузетно одговорну компанију, поготово када је у питању животна средина. Говориће о зеленим крововима, постављаће фотографије животиња у кругу фабрике (што већ и чине), све са циљем да своје пропусте замаскирају. Добар пример су саднице које су пре годину дана посадили, а оне се већ сада суше због немара, али и јаловог договора са јавним службама. Изгледа да су и једни и други мислили да ће јадно дрвеће успети да расте без воде, да би на састанку чак и нас оптужили због тога што се не врши заливање садница! Ово најбоље говори да никога није било брига за дрвеће и кисеоник тада када је сађено и да је то урађено само да би се господа и госпође (не будимо родно некоректни) фотографисали и поручили Сурдуличанима да смо одговорно друштво.
