Читаоци, у првом реду родитељи, када вас питају желите ли да ваше дете из школе изађе писменије, шта бисте одговорили? Просветни радници, да ли вам смета када на интернет страни своје школе читате текст који је написан нематерњим писмом? Да просвета није као што је некада била, то је свима нама одавно јасно, али када нико од просветних радника не показује минумум свести и ћути пред најосновнијим стварима које се стичу учењем и то у школи, онда је стање изузетно критично и захтева хитну реорганизацију. Док нам је ћирилица „на апаратима“ и једино још опстаје тамо где људи почивају – на надгробним споменицима, просветни радници се „чешљају“. Иако се сви српски лингвисти, па и они који су признали двоазбучност, слажу у томе да би ћирилицу требало форсирати и давати јој предност увек кад за то постоје могућности, наши наставници и професори српског језика се изгледа не слажу са тим. Делује као да су ђаци окупирани ћирилицом, толико да су школе решиле да их подсете на латиницу. Сурдулички излози као да су препуни Вуковог писма, те просветни радници сматрају да би било превише да и школа користи ту старомодну ћирилицу. Да ли ће неко уопште хтети да искаже своје мишљење и ваљано образложи потребу да се сурдуличким основцима и средњошколцима толико намеће латиница уз српски језик? Сматрате ли да сте ви такође одговорни за стање у којем се налази српско писмо?
