Како беше она народна изрека: Ко се последњи смеје…? Управо она представља резултат моје темељне и опсежне борбе да ВАМА, сурдуличким родитељима не извуку неколико хиљада муком стечених динара на почетку школске године и дају их модним дизајнерима и страним конфекцијским фирмама! Безначајно је сада понављати кроз шта сам све прошао, борећи се против озбиљне машинерије и које жртве сам поднео не би ли одбранио правду која је сада на страни родитеља. Иако сам био вербално нападнут на Савету родитеља и сатанизован због намере да осујетим пилот-пројекат који би мештанима варошице на југу Србије у септембру, када трпе финансијске издатке за обезбеђивање огрева, зимнице и уџбеника за децу, „испумпао“ и то мало новца који је унапред потрошен. Уместо тога, захтевао сам да се новац у износу од 7,5 милиона динара, предвиђених за по један бесплатан комплет ђачке униформе, који је сада већ могу слободно да кажем – бачен, уложи у
Е, господо, шта ћемо сад са новцем који је улудо потрошен за униформе које су ефективно ношене 15 дана и данас се враћају назад? Зашто сте игнорисали став Министарства просвете да се не улази у пројекат због великог процента родитеља који су против начина финансирања униформи? А ви родитељи, обиђите просторије у којима вам деца бораве и уверите се какви су им услови обезбеђени, а онда ставите прст на чело и размислите како би школе данас изгледале да нисте брже-боље вас 70% подигли руке, заваравајући се причом о тобожој равноправности међу ђацима. Предлажем да сви ви купите деци АЈФОН телефоне и АЕР МАКС патике и тако их ставите у једнак положај. Тако ће вам деца осим статусних симбола добити и сатисфакцију у друштву, а и биће примењивани исти аршини од стране просветних радника.