Ускоро ће бити осам година од наше прве објаве на овој страници која се тицала катастрофалног стања путева на територији општине Сурдулица. Од тада се мање-више ништа није променило, а старе „бољке“ изнова су оптерећивале Сурдуличане. Нека околна села добила су нове путеве по којима је задовољство возити. Друга, пак нису видела асфалт деценијама и о томе смо писали и слали ургенције локалној самоуправи.
Ипак, оно што је ових дана уочљиво уколико сте колима прошли варошицом јесу улице „изрешетане“ кратерима и „избраздане“ каналима. Рупе углавном настају на местима која су лоше закрпљена, па када крену падавине, вода се сјури улицама, нема где да оде, јер одводи за атмосферску воду нису урађени и створе се услови да дође до поткопавања. Канали су последица немара служби, јер када се асфалт прекопа и заврше радови, нико се од њих не удостоји да врати у пређашње стање.
Овакво стање не смета челницима локалне самоуправе. Они су задовољни, поготово од тренутка када је направљена „франкенштајн коалиција“. Народ ћути, нико не сме ни реч да каже, јер су сви условљени са једне или друге стране. Свима је лепо, стискају зубе док савладавају џомбе и препреке у строгом центру варошице, а шта ће друго?!
Коме одговара да живи у граду са раскопаним улицама? Осећају ли срамоту они које је народ „изабрао“? Живе ли они са народом и осећају ли његове проблеме или су само функције и фотеље важне?
Одговору се одавно не надамо, али се надамо некој реакцији мештана, јер док год овако ћуте, шаљу поруку да је све у најбољем реду.
