Навикли смо да нас ђаци и колектив ОШ „Вук Караџић“ почетком новембра изненаде обележавањем Дана школе. Ове године су то учинили маестрално и оригинално, померајући све границе и досадашње стандарде. Енергично, али и одмерено, пажљиво бирајући елегичне и веселе ноте, водили су нас кроз симболични приказ младих особа које самоуверено одлазе у непознато, враћајући се у гнездо из кога су „полетели“. На једноставан начин су објаснили публици зашто је важно бити привржен гнезду, јер је оно то којем свако од нас припада. Сурдулица је била лајтмотив Свечане академије што је кулминирало извођењем песме „Граде мој“ Жарка Сиришчевића. Учитељи и наставници показали су креативност тиме што су управо они били део хора који је пажљиво одабраним песмама пробудио и најтананије емоције код публике. Деца су се истакла у улози наратора, рецитатора и певача и дала нам наду да су праве вредности још увек међу најмлађима, да борба није изгубљена упркос изазовима које носи ново време. Просветне раднике, које често критикујемо, морамо гледати као стожер образовања и морамо бити њихова подршка, јер се и они суочавају са огромним проблемима. Углед у друштву им најпре морамо вратити ми – родитељи, уколико желимо добро и нашој деци.
Препуна сала СКЦ, снажна енергија и прелепи утисци најбољи су показатељ да је публика у стању да препозна квалитет и посвећеност школе у једној од најважнијих мисија нашег друштва – образовање и васпитање деце.