Након мирне ноћи, житељи варошице се буде и затичу десетак угинулих паса у малом радијусу. Личи на почетак британске крими серије у којој су након злочина сви сумњиви, а у градићу влада неки необичан осећај страха и несигурности. Девијације у нашој средини нису ретка појава, али случај психопатолошког појединца (или групе) који је ишао ужим центром Сурдулице и „сејао“, по свему судећи, храну помешану са неким јаким отровом, превазилази све до сада искривљене случајеве и забрињава просечног човека.
Кад год смо изражавали забринутост за безбедност деце, за очување породичних и здравих вредности, за неговање хуманости и бригу о друштву у којем живимо, готово по шаблону су се јављали пацијенти са опортуним и увредљивим коментарима. Такав један умоболан појединац, из исте те шарже, усудио се да на најпрометнијим улицама Сурдулице побаца отровну супстанцу, да поубија онолико животиња и изазове општу опасност по људски свет. Стручњаци тврде да је отров деловао тренутно, што значи да су животиње скончавале у непосредној близини где је отров остављан. Језиво делује чињеница да је неколико паса пронађено у дворишту ОШ „Вук Караџић“ (последње синоћ). То имплицира да је тровач смртоносне дозе постављао у непосредној близини наше деце. Можете ли да замислите на колико начина може отров доћи до дечијих органа? Њима често испадају предмети, које после додирују и у неком тренутку се могу наћи близу њихових уста.
Овај убица, све и да је у скорије време имао непријатан сусрет са луталицама, није смео да на овакав начин тражи правду. Изговора нема – свесно убијање паса је за сваку осуду, али је питање каква је казна за починиоца, чак и да буде пронађен.
Једно је сигурно, ми смо друштво коме се услед колективног одсуства свести, живот свети на карактеристичан начин. Због тога и овакав наслов, јер кривац је ту негде.
