Знаменити Сурдуличани с краја 19. и с почетка 20. века

Читањем разних публикација и историјске грађе, наилазио сам на имена Сурдуличанки и Сурдуличана, углавном рођених у 19. веку. Овде желим да објединим те личности тако што ћу поред њихових имена навести и занимање или неки други податак који се везује за сваку личност појединачно. Напомињем да су године рођења оквирне, а неке личности су из других срезова који данас административно припадају Сурдулици. Има и оних који су рођени у неком другом крају Србије, али су добар део живота провели у Сурдулици.
1. Станковић Маринко (1845) – сопственик гостионице „Велика Србија“.
2. Симоновић Војислав – учитељ с почетка Првог светског рата.
3. Симоновић Бранислав – син Војиславов, архитекта.
4. Пешић Алекса – рођ. у Топлом Долу, власник кафане „Палас“ и председник Сурдулице 1926-1929.
5. Радосављевић Радомир – рођ. у Књажевцу, порезник, убијен 15.01.1916.
6. Лекић др Рајко (1901) – живео у кући близу Радичеве баре.
7. Анђелковић Трајко – сведок убистава Срба од стране Бугара у Првом светском рату.
8. Јањић Манта (1850).
9. Момчиловић Д. Мил. – заменик председника градске одбране 28.10.1918.
10. Поповић Димитрије – деловођа градске одбране 28.10.1918.
11. Марковић Крста – сеоски кмет, убијен 22.10.1915.
12. Момчиловић Сима – чумар шуме на Власини, убијен 08.12.1915.
13. Павловић Ранђел Живојин – земљорадник, као српски четник убијен 08.12.1915.
14. Бошковић Сима – власник имања поред Сурдулице.
15. Цветковић Јевстратије – трговац, 1916. био власник кафане на Власини Риду.
16. Цветковић Тренча – сточарски трговац са Власине, Јевстратијин брат.
17. Аранђеловић Живко – убијен 1915.
18. Стојановић Мика – службеник, убијен 1915.
19. Поповић Коста – парох сувојнички, убијен 14.11.1915.
20. Јанковић Стојан Милорад – из фамилије Гребенчара, убијен 1915.
21. Николић Стојан – парох кијевски, умро у Ески Џумаји новембра 1917.
22. Петковић Михаило – именован за начелника среза масуричког 26.04.1884.
23. Ристић Риста – именован за начелника среза кијевског 26.04.1884.
24. Никетић Марко – именован за општинског писара сурдуличког 26.04.1884.
25. Младеновић Груја – именован за начелника среза власинског 10.11.1884.
26. Момчиловић Крста – именован за начелника среза власинског 08.01.1887.
27. Симић Јован – именован за среског практиканта у Сурдулици 27.05.1889.
28. Јовић Стојан – 1902. био трговац.
29. Златковић Прока – 1910. био предузетник у Мачкатици.
30. Станковић Станко – земљорадник из Алакинца у време пре балканских ратова.
31. Пејковић Божин – Власина.
32. Бабић Марко – начелник начелства власинског среза 1889.
33. Вукомановић Јово – писар у начелству власинског среза 1889.
34. Мајсторовић Милоје – начелник 3. класе среза масуричког, Власина 1890.
35. Милојковић Велимир – начелник 3. класе среза масуричког, Власина 1891.
36. Богићевић Милош – писар 1. класе среза масуричког, Власина 1891.
37. Бркић Светолик – начелник 1. класе среза масуричког, Власина 1892.
38. Петровић Сава – писар 1. класе среза масуричког, Власина 1892.
39. Ђурић Осман (1855) – очевидац злочина у Дубокој долини.
40. Хамедовић Мустафа (1855) – очевидац злочина у Дубокој долини.
41. Крстићи – браћа солунци.
42. Лазаревић Ђорђе – академик, рођ. на Власини.
43. Благојевић Сребрн – свештеник 1919.
44. Лекић Мило – учитељ, председник Одбора за прикупљање добровољних прилога за изградњу костурнице, умро 1920.
45. Анђелковић Ђорђе – свештеник сурдулички.
46. Анђелковић Марија – ћерка свештеника Ђорђа.
47. Батич Јоже (Батић Светозар) – муж Марије Анђелковић.
48. Јанковић Ђура – први учитељ 1880.
49. Томић Душан – именован 1954. за првог директора ОШ „Јован Јовановић Змај“.
50. Крстић „Кашканац“ – поседник банке.
51. Костић Светозар – власник кафане ”Варденик“.
52. Станковић Добривоје – власник кафане „Србија“.
53. Стојиљковић Тома – власник кафане „Лондон“.
54. Миленковићи, браћа – власници кафане „Касина“.
55. Крстић Михајло – сеоски кнез, Власина.
56. Михајловић Тома – прота власински, Михајлов син.
57. Михајловић Илија – кмет власински, Томин син, имао 13 деце (5 солунаца).
58. Стојановић Цветко – рођ. у Беговој махали на Власини.
59. Радојичић Глигорије – рођ. у Марковичевој махали на Власини као најстарији син Радојице, први председник Сурдулице (1890).
60. Андрејевић Михаил – сточарски трговац са Власине у време пре балканских ратова.
61. Стаменковић Аранђел – прота 1916.
62. Цветановић Микаил – сточарски трговац са Власине у време пре балканских ратова.
63. Цветановић Илија – сточарски трговац са Власине, Микаилов брат.
64. Петковић Тома – трговац из Алакинца, солунац.
65. Петковић Јанча – кмет, трговац из Алакинца, солунац.
66. Петковић Трајко – трговац из Алакинца, солунац.
67. Алексић Љуба – директор Грађанске школе 1924.

68. Ивановић Јаков – председник општине Сурдулица 1924.

69. Нешковић Милан – службеник.

70. Ђорђевић Стојан – књижар.

Share

2 thoughts on “Знаменити Сурдуличани с краја 19. и с почетка 20. века

  1. Драго ми је што сам међу угледним Сурдуличанима нашла име мог прадеде поп Ђорђа Анђелковића, који је био први сурдулички свештеник у сурдучичкој цркви. Нашла сам и име моје баба тетке Марије, која је била удата за познатог травара из Калабовца, Батић Јожу. Он је био Словенац али је због женидбе са свештениковом ћерком прешао у православље. Сваке године долазим у Сурдулицу и ту проводим по неколико летњих и јесењих месеци. Живим у кући коју је 1895 године саградио мој предак, прадеда поп Ђорђе. Кућу одржавамо брат и ја, то је кућа пуна мојих предака. Веома сам поносна на њу и са великом љубављу је одржавам. Исту љубав према кући осећају и моја деца, Небојша и Ирена, који воле да дођу и проведу пар пријатних дана и наравно оставе ми своју децу преко распуста.

  2. Морам да додам још пар речи: у тој, нашој прадедовској кући је живео син поп Ђорђа, Симеон који је имао четири сина, Видосава, Александра, Ђорђа и мог оца Немању. и две ћерке учитељицу Круна, прва учитељица у том крају, и најстарију Даницу, која је завршила женску занатску школу. . У тој кући се родио мој отац Немања и његових три брата и две сестре, Сви из куће су били шлоловани и угледни људи: мој стриц Видосав, најстарији татин брат био је у Лондону у дипломатији пред Други светски рат, други брат као одличан економиста, је био директор Народне банке ФНРЈ после рата , трећи син Ђорђе завршио је богословију у Призрену, и мој отац Немања који је завршио краљеву војну академију као интендатски официр. То је била велика породица, од које једино мој брат Душан и ја одржавамо огњиште. Надам се да ће то чинити и моја деца.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.