Са почетком руских операција у Украјини, простор средње Европе постао је прави полигон НАТО снага. Ваздушни простор земаља попут Пољске, Румуније, Словачке и Мађарске заузели су стратешки бомбардери, ловачки авиони, извиђачке и беспилотне летелице, као и транспортни и логистички авиони разних намена. Авиони који имају намену танкирања у ваздуху готово да нису имали ни минут паузе, а транспортни авиони су из читаве Европе превозили борбену технику у гранични појас Украјине.
Авиони „Boeing KC-135R Stratotanker“ и „McDonnel Douglas KC-10A Extender“ полећу углавном из места Милденхол у Великој Британији и базе Рамштајн у СР Немачкој, а круже у рејону између румунских градова Брашов и Бакау, источно од Клужа. У Пољској имају широк рејон употребе, али начелно изнад Кракова и Варшаве. Стратотанкер је полетао и из Севиље. Нешто касније НАТО активира из холандског Ајндховена мулти-танкер типа „Airbus A330-243MRTT“.
Авион „Boeing E-8C“ полеће из Рамштајна, а своје активности спроводи изнад пољског Лублина. Овај извиђачки ваздухоплов опремљен је високорезолуцијским радаром типа „NORDEN“, великог домета. Конфигурација терена западне Украјине у потпуности му одговара да реализује извиђање. Касније се придружује и „Boeing RC-135V Rivet joint“ са Крита и лети изнад североисточног дела Румуније. Идентичан модел овог извиђачког авиона долеће у Пољску из британског Вадингтона.
У првим данима кризе, беспилотна летелица „Global Hawk“ коришћена је изнад Црног мора, у међународним водама. Имала је задатак да врши извиђање и електронско ометање према области Крима, полетала је са Сицилије, али је врло брзо повучена према континенталном делу Европе. Затим је ова беспилотна летелица изванредних тактичко-технолошких могућности патролирала дуж украјинско-пољске границе, долазивши са Егејског мора преко територија Грчке, Бугарске, Румуније, Мађарске и Словачке. Изнад румунских територијалних вода примећене су активности беспилотне летелице „Schiebel camcopter S-100“, аустријске производње.
Хеликоптери су такође били више него активни, а међу многима најуочљивије су биле активности модела „Sikorsky UH-60M Black Hawk“. „Црне јастребове“ су, осим САД, „подигле“ и словачке ваздухопловне снаге, а користе их у Пољској, у рејону града Режова и изнад румунског Клужа. Пољска авијација користила је своје „Ми-8Ц“, а САД су близу украјинске границе долазиле и са „CH-47F Chinook“.
Војна верзија авиона „Bombardier challenger 650“ полеће из Констанце у Румунији и извиђа на правцу Констанца – Сучава – Клуж.
У месту Режов (Rzeszow) у Пољској и у Констанци у Румунији учестало слећу авиони са запада. Између француске луке Марсеј и Констанце, три модела „Антонов-124-100“ авио компаније „Antonov airlines“ наизменично превозе борбену технику. Они су непосредно пре почетка сукоба повучени на сигурном, док је „крупнији брат“ – Антонов 225 уништен под капониром, на једном од украјинских аеродрома. Примећени су и „покрети“ „Антонова“ од Мраморног мора до Режова и из Гдањска у естонску престоницу Талин.
Од стратешких транспортера „Boeing C-17A Globemaster“ је најактивнији изнад Европе. У град Режов долазе и транспортери шпанског и канадског ваздухопловства. Ради се о типовима авиона „Airbus A400-180“ и „CC130J Hercules“ који имају намену транспорта хеликоптера и борбених возила. Овај други полеће и из Загреба. У Режов долази и „Boeing 767-2EY(ER)“ италијанског ваздухопловства.
Од ловачких ваздухоплова карактеристична су крстарења „Eurofighter typhoon FGR4“ изнад Констанце, близу румунско-украјинске границе и „F-16CM Fighting Falcon“, америчког ваздухопловства, који су полетели из италијанског Тревиза, преко Словеније и Мађарске долетели у Румунију, где су патролирали око Клужа, док их је у ваздуху горивом снабдевао Стратотанкер.
Деветог дана украјинске кризе у ваздушном простору Румуније појављују се амерички бомбардери „B-52H Stratofortress“ који обављају стратегијске летове, а полетевши из СР Немачке. За оне који нису довољно упућени, овај авион може да понесе до 8 нуклеарних бојевих глава.
Око пољског Режова примећене су и активности ваздухоплова типа „Boeing CV-22B Osprey“, авиона који има могућност вертикалног полетања.
Оно што је евидентно, јесте гомилање борбене технике и људства на западној граници Украјине и велики број активности западних, првенствено америчких војних снага. НАТО показује добру мобилност и припремљеност, међутим прећуткује се истина да овај подухват представља огромне финансијске издатке и људска напрезања, чак и за тако велику организацију као што је Северноатланска алијанса. Ово ће бити огроман изазов за „западни пакт“, јер до сада нису имали ни приближног противника као што је руска армија. Ради се о сасвим другачијем менталитету, самим тим и о два потпуно различита блока, чије стратегије ратовања имају мали број заједничких елемената. Иако је готово сигурно да НАТО неће директно укључивати своје снаге на украјинској територији, што је већ најавио њихов генерални секретар, баш као што на исти начин неће учествовати ни Белорусија, постоји једна ситуација која би могла „оборити“ и овај аксиом и не само „оборити“ већ и увести нас у светски рат, а то је употреба нуклеарног наоружања. Ово би могло „преломити“ и друге светске силе, које сада нису директно укључене, али које пажљиво прате активности у источној Европи. То зна и НАТО пакт, па је с тога ситуација много сложенија него што изгледа, јер би Кина, Индија, Иран и Северна Кореја могли да „размакну завесе“ и активно се прикључе некој од страна, у складу са геостратешком ситуацијом.
