Сурдуличка котлина неповољна за рад „прљавих“ индустријских постројења

Графикон концентрације ПМ честица у Сурдулици у периоду 07.12.2021.-07.02.2022. године

У претходна два месеца спровели смо прву фазу истраживања у којем је циљ био сагледати у каквој је спрези загађење са рељефом сурдуличке котлине и метеоролошким приликама које су биле актуелне у протеклом периоду. Свесни смо да су индивидуална ложишта имала значајан допринос да вредности загађујућих честица буду повећане, међутим то ће имати употребну вредност када будемо у некој од наредних етапа сагледавали утицај загађења. У току истраживања користили смо методолошки приступ који је заснован на објективности, а информације које смо анализирали узимане су директно са мерних уређаја „климерко“. С обзиром да су у првом делу истраживања на терену вршена и мерења загађености ваздуха од стране Института заштите на раду Нови Сад, то нам је користило да упоредимо тачност уређаја када је реч о мерењу концентрација ПМ честица. Од укупно 64 дана, извршили смо 39 случајних узорковања, гледајући да обухватимо сва доба дана. Врло често смо унапред одређивали период узимања података, управо због тога да би избегли могућност појаве предвиђања највиших концентрација загађења. Тако је, на пример, било случајева да евидентирамо најниже вредности тог дана, а да највише вредности „пропустимо“, тј. не уврстимо их у истраживање. Тиме смо обезбедили апсолутну објективност, непристрастност и веродостојност података. На почетку истраживања имали смо свега 4 активна уређаја, да би на крају укључили 10 уређаја, што је био и максимални број активних мерача у једном тренутку. Уређаји су тежишно покривали уже градско језгро Сурдулице уз два уређаја у насељу Бело Поље, једним у Алакинцу и једним у Житорађи, на ободу Масуричког поља. Осим повремених грешака које су се јављале на највише два уређаја и то у тачности мерења температуре, влажности ваздуха и ваздушног притиска, углавном смо имали задејствоване и релативно калибрисане уређаје.

Графикон који прати овај текст говори више од хиљаду речи, али ћемо анализирати све резултате, с обзиром да неки подаци нису могли да се графички прикажу. Гледајући уређаје међусобно малог растојања, закључили смо да веће разлике није било, што нам је био први показатељ тачности мерача. Догађало се да уређај који је релативно издвојенији од осталих, као што је то био уређај у насељу Бело Поље, показује другачије вредности. Некада су оне биле приметно мање, али некада и приметно веће од других. Сугестивно, то нам је дало јасну назнаку да се могући извор загађења налази између и да у зависности од правца струјања ветра и вредности на уређајима варијају и формирају „клацкалицу“. На терену тако и јесте – између мерача који су сконцентрисани у насељу Сурдулица и оног у Белом Пољу, налазе се димњаци Кнауфа!

Иако су прописи ЕУ ригорознији, а Светска здравствена организација јасно дефинише да је свака средина, у којој вредности прелазе 10, односно 20 μg/m³, неповољна за живот људи, ми смо се држали наших прописа који су неупоредиво блажи по питању граничних вредности. Појединачно, неки уређаји су повремено показивали вредности које су у граници, али просечне вредности концентрација ПМ 2,5 честица нису задовољавале прописани опсег ниједном од 39 мерења, док су ПМ 10 биле у граници само 4 пута. Иако строга законитост не постоји, може се рећи да је при ниским вредностима влажности ваздуха и загађење мање. Атмосферски притисак нема велики утицај на загађење у сурдуличкој котлини. Ако бисмо морали да издвојимо доба дана када је загађење било најниже, онда је то послеподневни период од 13 до 15 часова, док су вечерњи и ноћни, а посебно преподневни периоди, као по правилу резервисани за већу концентрацију загађујућих материја. Температура атмосфере не одређује концентрацију ПМ честица, па смо у претходна два месеца имали присутне, веома високе вредности на температурама од 2, 6, 14°С, али је загађења исто тако било и на минус 4°С. Другим речима, то што су у периоду виших температура индивидуална ложишта била мање активна, не значи да се смањило загађење.

Дани када је загађење било екстремно високо били су 31.12, 28.01, 09.12. и 07.02. док су датуми „прихватљивог“ тровања били 13.12, 17.01, 25.01. и 03.02.

У више наврата је Сурдулица била најзагађеније место према мерачима који су постављени широм Србије. Када дубље анализирамо, видимо да је у те дане исти случај био и са другим местима који се налазе у котлини, међутим разлика је та што она имају многоструко више становника, самим тим и више индивидуалних ложишта и аутомобила, а имају и топлане, па се разлог загађења за Сурдулицу мора тражити у другом извору.

У току наше фазе истраживања, имали смо ту срећу да Институт заштите на раду обавља мерења, па смо могли да упоредимо тачност незваничних уређаја. С обзиром да је мерач Института мерио ПМ честице само на локацији Фабрике хлеба и млека, закључак је да се уређајима „климерко“ може веровати. У наредном мерењу, предложићемо директору Института да мераче поставе ближе насељу и онда ћемо добити још прецизније резултате.

Успели смо да евидентирамо улазне параметре и да створимо платформу за даље истраживање. Имамо ту слободу да, на основу спроведеног истраживања, већ сада изнесемо тврдњу да сурдуличка котлина није погодно тло за индустријска постројења која представљају изворе опасних загађујућих материја, јер је њихова дисперзија у више делове атмосфере занемарљива. Све што димњаци емитују, таложи се у ниже делове, близу тла и за живе организме то представља реалну опасност. Пред нама је пролеће које ће нам пружити нове податке. Искористићемо прилику да унапредимо базу података, коју ћемо користити и као документовани доказ у случају евентуалних спорова или јавних расправа.

Share

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.