Ускоро стиже једно озбиљно истраживање у вези загађења сурдуличког ваздуха. До тада, анализирајмо СМРАД који је евидентан, сталан и интензиван. Када смо разговарали са челним људима Кнауфа, управо смо се на овој теми најдуже задржали, јер она јасно указује на дугогодишњи проблем. Били смо спремни да ће негирати и опасне честице и опасни отпад и висок ниво смртности који се доводи у везу са загађењем, ипак једно нису могли – смрад, којег још називамо и непријатни мирис када желимо да будемо пристојнији мада је разлога за то мало. Само се можемо лагати уколико изјављујемо да смрад не постоји. То знају становници Сурдулице, знају и запослени у Кнауфу, а зна и директор фирме, по сопственом признању још од августа 2020. године. Може се догодити да неко однедавно не осећа тај смрад, међутим, има и за то научног објашњења – оног тренутка када особа престане да осећа непријатне мирисе индустријских постројења, знак је да је организам те јединке ушао у фазу токсикације и постао имун на њих. Једноставним истраживањем дошли смо до сазнања да велики број сталних становника Сурдулице много слабије осећа смрад, у односу на неку претходну годину. Пуна истина и доказ леже у људима који повремено свраћају у Сурдулицу (достављачи робе, комерцијалисти, возачи…), а који износе фрапантне податке о интензитету смрада. Неретко га осећају још пре уласка у Сурдулицу, док за индустријску зону оцењују да је ваздух у нивоу јако непријатног и иритирајућег и да се код њих манифестује отежаним дисањем, па чак и појачаним нагоном за повраћањем.
Неколико година уназад смо указивали да је постојање смрада главни адут којег би се требало држати у овој борби, а то се данас показује и тек ће бити изражено у будућности, јер као што не постоје уређаји за мерење смрада, не постоје ни уређаји који би их квалитетно неутралисали.
