Дошло је чудно време када, шта год и да урадиш, појаве се неки људи па све изврћу онако како им одговара. Запиташ се да ли је вредно да наставиш са борбом и има ли смисла да своју енергију просипаш када ни зрна захвалности нема од оних за које све то радиш. Помислиш како би изгледало и на шта би личило све оно, да се ниси залагао, да си на почетку донео одлуку да као и други говориш како ти је свеједно. То нећемо знати, али је сигурно да онај ко се заветовао да се бори, тај завет неће да прекрши по цену и да га до последњег тренутка сматрају неисправним.
Таква је наша борба са Кнауфом и са свим оним што је за ову борбу везано. Нападнути смо из неколико праваца, углавном од људи који немају релевантног интегритета, нити пак видљивих резултата. Један број њих, све што знају јесте да Кнауф загађује, а остале појединости никада нису знали, јер се нису ни занимали за овај проблем истински. Такав приступ наводи на сумњиве мотиве и дистанцира нас од оваквих појединаца, јер да бисмо могли да са неким сарађујемо и заједнички делујемо, морамо бити уверени да је са друге стране особа која има много више од просечног знања у вези тог проблема.
Неки људи су се, ипак профилисали и постали видљиви, што је дало огроман замајац борби против загађења. Данас су сви ти људи повезани у једну целину која је створила стратегију деловања, па је од стране недовољно упућених сигурно тешко да схвате да нећемо пристајати на свакојаке притиске, уцене и алтернативна решења. Први састанак са руководством Кнауфа био је темељно припреман, а у делу јавности дочекан као „бомба“. Наступили смо озбиљно, баш онако како приличи дугогодишњим активистима, без већих пропуста, без емоција, ударајући у срж проблема. Тек након састанка и анализирања свега што се тада догодило, схватили смо на колико је већем нивоу био наш наступ од оног састанка у Општини, када је учествовала и локална самоуправа као некакав медијатор.
Људи не схватају да оваквим састанцима претходе озбиљне припреме у које се укључује огроман број компетентних и релевантних стручњака. Тако ће бити и на следећем састанку који је заказан за другу половину децембра. Нисмо наивни, знамо да ће нас опет критиковати исти тај део јавности који се укључи од догађаја до догађаја, међутим тврдимо да ћемо са достојанством истрпети и то, јер знамо да смо чисти, поштени и да нам образ није укаљан, а ваљало би и још живети на овом простору, без осећаја срамоте.
Између ова два састанка догодила се изванредна ствар. „Удахни дубоко“ је активно приступио набављању мерних уређаја, па смо сада на путу да „покријемо“ најкритичнија места варошице, што није мала ствар. Сигурни смо да ћемо ускоро добити и сертификоване мерне станице, а до тада ће јавност у Србији видети да смо на врху листе по концентрацији ПМ 2,5 и ПМ 10 честица. Већ у првој недељи смо постали видљиви, јер су ове вредности константно у прекорачењу. Људи који су приступили пројекту постављања мерача, прави су хероји и њима би требало одати посебно признање. Они нам обезбеђују да наставимо активности које смо започели, што је огромна ствар.
Утисак је и да нам се појединци, који су до недавно били пасивни, сада чешће јављају нудећи конкретну помоћ и предлажући решења. Не заборавимо да је ово време и јаких политичких интереса, због чега морамо бити пажљиви, јер сви сад виде снагу у доказаним еколошким организацијама које могу имати утицај на циљану масу и на тај начин их злоупотребити. „Волим Сурдулицу“ се ограђује од било каквих политичких струја, као и од навода о повезаности, јер сматрамо да овај вид активизма неће бити успешан уколико неко политизује наше деловање. Стога ћемо пажљиво бранити сваки политички насртај на еколошки активизам и трудити се да наш дугогодишњи рад не буде мост који ће неко искористити како би испунио своје политичке амбиције. Доказаћемо да ћемо до краја остати доследни своје борбе и зацртаног циља.