Ништа неће бити исто после ових протеста. Тако би се могао изразити општи утисак аутора овог текста. Иако је тај утисак субјективан, он је настао на основу великог броја релевантних показатеља који се у овом тренутку прожимају у једном делу нашег друштва. Зашто сваки пут морамо да споменемо најпре ону пасивну већину? Има разлога зашто је то тако. Људи који не излазе у протестне шетње и који никада неће изаћи, иако их „de facto“ подржавају, изгледа да имају лошу перспективу сагледавања. Они виде протест као временски ограничен период који почиње окупљањем, а завршава се у Белом Пољу. Такви немају способност да направе једну ширу слику и врло често су „црви који изједају систем“. Волео бих да чујем како они виде свет без загађивача, да ли они некада размишљају о томе како би се могло изборити за чисту животну средину, баш бих волео да знам.
Није тајна да Сурдулица има много кланова који имају своју визију решавања проблема званог Кнауф. Није ни тајна да је најјача организација „Удахни дубоко“, данас суочена, више него икада, са критикама и бесмисленим етикетирањима који иду у правцу да униште и дискредитују све што је у претходне четири године урађено. А толико је очигледно да се ради о једноставној жељи и преко потребној ствари да у Сурдулици живимо здраво. Пошто нико други не ради ништа, а Удахни дубоко то ради лоше, зашто онда не прискоче свезналци и не раскринкају скривену и интересну борбу тог удружења?
Један од човека који је прикупљао потписе за петицију, одговорно тврди да „лик који се крије иза Волим Сурдулице“ није хтео да потпише! Да би то са сигурношћу знао, прво би требало да зна име и презиме тог лика, јер не верујем да сам се потписао као ЛИК КОЈИ СЕ КРИЈЕ. Дакле, лаже и није га срамота. Друго, у тренутку мог потписивања, за столом је била жена, тако да није лепо што свог саборца баца у сенку, а „успех“ приписује себи. Треће, као сакупљач петиције, морао би да зна да су потписници ти који су важни и да од њихове воље све зависи. А ти потписници, нити су дали потпис због тога што им је неко од организатора симпатичан, нити због тога што су случајно код себе имали хемијску.
Долазимо до тренутка зашто је неко престао да долази на протесте. Кажу, организатори примили паре. Ако смо примили паре, што смо онда наставили да шетамо још три пута и да се боримо, кад можемо да трошимо паре? НЕЋЕ БИТИ ДА ВАМ ЈЕ ПРИЧА ИСКРЕНА. Ја бих то рекао овако – неко је у вашим редовима нешто урадио или рекао и стали сте. Ма признајте, тако је. Не можеш да се усред утакмице повучеш на страну која је сумњива и показујеш прстом у нас. Веома некоректан однос према једној групи која жели да дише пуним плућима. Показаће се касније да сте се препуцавали преко наших леђа, а то тек треба да дође.
Било би добро да се нађе још неколико појединаца и група који би хтели да заједнички правимо организацију, међутим оно што је сада видљиво јесте једна безидејна и летаргична атмосфера која нас гура у стање хибернације. Каква би тек слика била да Удахни дубоко и овај медиј не предузимају активности, па биле оне и минималне?
На крају, када на ваше и наше задовољство достигнемо циљ, сумираћемо рачуне, рећи ћемо вам шта смо све урадили за све ове и предстојеће године борбе, а рећи ћемо и колико смо оквирно свог новца дали да би ваша и наша деца здраво живела.
