Тихомире, до сад сам ти персирао приликом сваког обраћања, али од данас нећу. Сматрам да нико ко не поштује здравље моје породице, то не заслужује. Ти спадаш у ту групу људи. Док сам се свих ових дана играо са својом децом у родној Сурдулици, на улици у којој сам одрастао, осећао се непријатан мирис који у овом периоду само фирма у којој си ти директор, може да произведе. То си ми ти и лично признао када смо разговарали прошле године и у неколико наврата си рекао да си свестан да и Кнауф загађује. Уместо што се бавиш празним причама о димњаку који ће подигнут за десетак метара „запрашивати“ овај град мање и убеђујеш нас да ћеш поставити филтере, уместо што замагљујеш очи овом народу са садницама које се сваке године изнова суше, уместо што постављаш цераду преко опасног брда, а поред њега поново одлажеш нове количине отпада, боље ти је да размислиш о дислокацији погона. Сурдулица се неће смирити, притисак ће временом постајати све већи, а ти добро знаш да ти фирма послује на граници акцидента. Уместо што ушушкан у свом стану у Београду увераваш себе да си недодирљив, боље погледај својој деци у очи и схвати да се нечија деца свакодневно гуше у непријатном мирису фабрике чији си директор. Трајно нам је уништен еко-систем. Болнице су нам пуне пацијената са проблемом дисајних органа. Зашто нам још и ти погоршаваш ту слику?
Буди уверен да ће сваки нови дан бити све гори и да ће одлагање исељења само твојој фирми наносити штету. Што пре схватиш, последице ће бити мање. Схвати да ми немамо шта да изгубимо, јер загађење збиља постоји, не лажемо и овај осећај непријатног мириса није фарса. Позивам те да будеш мој гост. Угостићу те као што то чини сваки српски домаћин, на свом приватном поседу, где ћеш се и лично уверити у непријатни мирис. Искрено бих волео да прихватиш мој позив, јер сам убеђен да би тако најбоље могао да стекнеш слику о ономе о чему говорим и пишем.
Без обзира на став који имаш, буди сигуран, а ја сам уверен, да ће твој погон морати у некој ближој будућности да се исели одавде. Непријатан мирис нећеш моћи да сакријеш, он ће бити присутан докле год буде твоја фабрика пословала. То није заблуда, то су чињенице које су подразумеване на основу технолошког процеса који се примењује.
На теби је како ћеш се даље понашати. Мештани Сурдулице ће ти сигурно „помоћи“ да што пре „профилишу“ твој став и тај механизам се не купује. Видимо се ускоро мало чешће него до сада. Имаћемо много прилика да кажемо једни другима оно што мислимо.
Дејан Свитац
