Претходних дана смо, упозоравајући на лош однос према ћирилици у друштву, посебно у образовању, покренули велику број коментара и „узнемирили“ све оне који имају минимум свести о значају очувања српског писма. Циљ нам је био да суочимо најодговорније и подстакнемо их на размишљање и доношење исправних одлука. Чак нам није било важно ни поштовање Уредбе у склопу Закона о електронској управи, која је у потпуности на страни ћирилице, јер смо сматрали да изнад законских норми мора најпре постојати свест која ће се огледати у неговању културних вредности и стандарда који су нам насилно одузети.
Наравно да се овакви примери морају истицати и на њих гледати апсолутно позитивно, јер то што је руководство Техничке школе „Никола Тесла“ у Сурдулици реаговало брзо и исправило огромну грешку, указује да су ти људи прихватили критику и урадили онако како је једино исправно. То није безначајна ствар, с обзиром да постоје образовне установе у којима запослени не желе да се „замарају“ са применом уредби, а још мање са неговањем превазиђеног и архаичног писма.
Срећом, ускоро ћемо бити сведоци „најезде“ ћирилице у јавном животу и враћање њеног статуса на период између два Светска рата. Људи који се деценијама баве њеним очувањем, показаће да за њу има места и на интернету, кроз разне, светске мултинаменске платформе и апликације. И што је најважније, ово се све ради због деце, јер се она неће сама научити. Сутра ће та деца бити службеници, радиће одговорне послове у оквиру којих ће користити српски језик. Не смемо дозволити да нам се понове генерације које ће се ишчуђавати због тога што неко инсистира на употреби српском писма у Србији, већ морамо настојати да то буду појединци, свесни значаја своје културе и исправног образовања.