Кад „TikTok“ почне да убија децу!

„Само се ви тешите тиме!“ Ово би требало да буде одговор свим родитељима који су прочитавши наслов ове објаве прокоментарисали да је то глупост. Пре него што даље наставе да проналазе изговоре да мобилни телефони и актуелне „забавне“ апликације нису опасне за њихову децу, нека упитају своје малишане шта су то изазови („челенџи“) на овој глобално-популарној интернет платформи. Видеће да деца много више знају о томе, него што у појединим објавама, као што је ова, може да се прочита. Један такав изазов, који деца класификују као „high level challenge“, коштао је живота девојчицу у Италији. Јадно дете је приступило изазову са „TikTok“-а – везивање канапа око врата, како би доживело „привремену“ несвест. Пронашли су је родитељи у

купатилу без знакова живота. За родитеље несрећа за цео живот, а још једна језива чињеница јесте да ти неутешни родитељи имају и снимак на коме се виде последњи тренуци живота њиховог детета!

Ако је ово за вас исувише тешка прича, али сте ипак наставили да је читате, хајдемо да видимо ко је главни кривац – друштво, школа, савремене технологије, мас-медији? Ни најмање сви они! Главни кривац лежи у породици – у родитељима неспособним да препознају опасности и да се са њима суоче. Шта кажу просечни родитељи када им се сугерише да дете до 15. године не би требало да има свој лични телефон? Углавном је то реченица: „Како кад сва друга деца имају?“. Дакле, први степеник је „савладан“ и он гласи – дете код куће има свој телефон. Следећи степеник је школа. Овде се понеки родитељи копрцају¹. Има и оних који сматрају да њиховом детету не може нико да забрани да има мобилни телефон у школи (а гле апсурда, залажу се да деца буду равноправна), а има и родитеља који бојажљиво не одобравају тако нешто. Ко је и када послао допис школи, предложио на Савету родитеља, предложио просветним радницима, директору школе, родитељима вршњака своје деце, да би требало деци ограничити могућност да у школи имају мобилни телефон? Опет иде „паметан“ одговор: „Па треба му да се јави.“ То је разлог исто толико рационалан, као и тврдња да деца користећи мобилне телефоне могу да науче нешто. Покажите ми то дете које се, користећи мобилни телефон, заинтересовало и научило о програмирању. Покажите ми дете које је бар једном у интернет претраживачу пробало да нађе имена ученика математичких гимназија и других школа који су остварили запажене резултате на такмичењима широм света. Или да не идемо толико далеко – претражују ли ваша деца појмове из области културе, историје, географије?

Из оваквих заблуда, прелази се на виши ниво у којем мало већи дечаци и девојчице почињу да гледају све оно чему се њихови родитељи гласно и декларативно противе. Девојчице прате живот „старлета“ (опростите ми што не нађох синоним за ову реч) и то где оне иду, шта једу и с киме се друже. Дечаци се, пак, фокусирају на експлицитне спотове „опасних типова“ у којима су лајт-мотиви курве², дрога, брзи аутомобили који „јуре“ у супротним тракама и остале баханалије. С обзиром да млади мозгови девојчица не могу да прихвате да нису у центру пажње као „старлете“, а дечаци као „опасни типови“, крећу у проналажење начина да иазову пажњу, тј. да ураде нешто по чему ће се о њима причати. Тиме су се водила и сва она деца која су трагично изгубила животе или се тешко повредила, покушавајући да реализују изазов који им се намеће путем овог интернет зла. Није оно једино, али свакако, данас спада међу најгледанијим платформама, поготово од стране особа млађег узраста.

Психолози се боре, изгледа недовољно квалитетно, да укажу на проблем употребе мобилних телефона код деце, истичући да се ради о предмету тешке зависности који оставља озбиљне психичке последице. Зашто онда родитељи у великом броју случајева, не спречавају да им деца доживе те последице, већ им тај опасни предмет који изазива зависност упорно гурају у руке? Да ли је лош родитељ онај који не даје детету телефон и тако га „одваја“ од друштва или је лош онај који своје дете „одваја“ од реалног света чинећи му доступан виртуелни и при том болесни свет? Свако ће се пронаћи у овој причи и свако има право да одабере на коју ће се страну сврстати, али су деца крајњи резултат онога што смо изабрали.

1 – (значење изведено преко синонима) отимати се, кобељати се, батргати се, не дати се, фиг. настојати. Павле Ћосић и сарадници, речник синонима, Београд 2008.

2 – (значење изведено преко синонима) блудница, проститутка, лака/јавна жена, нечасница, жена лаког морала. Павле Ћосић и сарадници, речник синонима, Београд 2008.

Share

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *