Председник општине Сурдулица донео је решење о расподели средстава из буџета за суфинансирање пројеката којима се остварује јавни интерес у области јавног информисања и према којем се подносиоци захтева (укупно их има 16) финансирају у износу од 3 (три) милиона динара. Није ово ништа чудно нити ново, разумљиво је да појединци и фирме имају трошкове у току свог „професионалног“ рада, међутим проблем настаје када анализирамо њихове сврсисходне „пројекте“ на основу којих се додељује „леп“ новац (од 50 хиљада до 500 хиљада динара).
Досадашње искуство показује да се ради о мизерним и често бесмисленим пројектима који немају велику вредност, али очигледно неки знају како се узима новац – од сваке општине по хиљаду-две евра и банковни рачун постане „озбиљан“.
На другој страни, пројекат звани „Волим Сурдулицу“ без дилеме је једини који темељно пише о актуелностима и са преко 200 објава у 2020. години далеко се највише бавио Сурдулицом од свих осталих. Ако узмемо у обзир да се не бавимо политиком и хроником, поготово не црном, као и чињеницу да осим што информишемо, такође и покрећемо иницијативе кроз упућивање званичних предлога и одржавамо интеракцију са мештанима, онда је јасно да се остали играју новинарства покушавајући да нас увере у сврсисходност свог постојања.
Не желимо да оспоримо важност постојања великог броја медија и да је то добро за становништво, али не и медијске пројекте које прескупо платимо, а добијемо пуну врећу ничега. Нека и даље „убирају“ новац кад им је систем омогућио, ми настављамо да без накнаде пишемо о Сурдулици, јер нас и наслов обавезује да јој приступамо са емотивне, а не материјалне стране.
Па шта је проблем што медији који се виде у Сурдулици добију новац за промоцију Сурдулице. Они са стране и треба да добију, али наши из Сурдулице немају никакве пројекте па добијају
Мишљења сам да су сви ови пројекти бесмислени. Прошле године су новац узели неки из Ниша, пустили дрон изнад Власине неколико пута и 150 хиљада у џеп. Да бар има неку сврху. Ако ћеш да представиш Сурдулицу преко свог пројекта, онда одради то да се види да је уложен труд. Али мало је данас новинара, углавном се ради о преписивачима који себе називају истраживачи.