Порекло првих становника Иногошта и називи села

Александар Трајковић објашњава да је Иногоште, с обзиром на период када се први пут појављује његово име у неким списима, добило назив по планини Гоштац, која се налази између Црне Горе и Херцеговине.[1] Ипак, овај несловенски (германски) назив, највише подсећа на стару словенску жупу Оногошт, која је обухватала Никшићко поље. Тврђава Оногошт се налази на локалитету данашње Моштанице, а упечатљиво је да надомак Врања постоји село са именом Моштаница.

Назив жупе Иногоште није једини који наличи средњовековној жупи надомак Никшића. Проф. М. Златановић наводи насеље Огош у Врањској Бањи чије име је у тесној спрези са некадашњим називом старе жупе на овим просторима.[2]Осим овог насеља, на Иногоште асоцирају врањска села Доњи и Горњи Вртогош, те село Огоште са Огошком реком који се налазе у сливу Криве реке, источно од Косовске Каменице, на територији АП Косово и Метохија у малој предеоној целини Холгоште.[3]Веза између жупа Оногошт и Иногоште свакако да постоји и несумњиво доказује да је у средњем веку било кретања становништва између њих.

            Приметно је да се код неких аутора жупа још појављује под именом Виногоште. Неки истичу да је то, у ствари српски облик, а да су Турци користили облик Иногоште. Стојан Новаковић је 1878. године приметио да је „на место старог облика Иногошта на час у речник администрације ушла Виногошта.“ Додавање слова В можемо објаснити тиме што Срби у овим крајевима имају обичај да у говору мењају називе места уколико почињу самогласником, додајући испред сугласник, нпр. Европа = Јевропа.

            Не може, а да се не спомене још једно место које својим називом подсећа на српску средњовековну жупу. Ради се о бугарском селу Злогош. Оно се први пут појављује у турским пописима из 1570. године као Злогуште, што је веома слично са Иногоштем. Убрзо се појављује облик Излогош, а у 17. веку Злогош, што поново подсећа на Иногош (Виногош). Ово је добар показатељ како су се имена на исти начин мењала и добијала друге облике. У Босни постоји место Вогошћа које може имати сличности са Иногоштем.

            Локалитети у атару села Романовце занимљиви су за истраживање и наводе на закључак да је баш овај део Иногошта могао бити и његово средиште и својеврсна тврђава. Назив села могао би да потиче од манастира светог Романа који се налазио некада у њему, мада га Александар Трајковић у свом делу повезује са аромунским (влашким) сточарима који су наводно основали села Горње и  Доње Романовце. Аромуни су иначе народ који је настањивао Дакију у Румунији, али који је временом мигрирао. На њих подсећају и називи села у Иногошту влашког порекла – Корбевац, Сурдулица, Тумба[4], Џепа, Мачкатица, затим лична имена – Радул, Данчул, Ранчул…, као и понека влашка реч као што је „оратити“ (лат. oratore – разговарати).[5]На Влахе такође подсећа и Влашки дол, област изнад села Житорађе.

            Планина Варденик свој назив вероватно дугује речи „вардање“, које у преводу значи тумарање, чување. Логичан је овај назив ако знамо да су на овој планини биле распоређене страже које су чувале путне правце.

[5] Александар Трајковић: Иногоште – жупа у јужној Србији, Сурдулица, стр. 97 

[6] Александар Трајковић: Иногоште – жупа у јужној Србији, Сурдулица, стр. 74