Аутор репортаже о ратним меморијалима у Сурдулици, који је пре неколико дана приказана на јавном сервису, очито је био жељан било какве вести, те је одлучио да набацивањем полутачних информација збуни гледаоце, али не и покретаче предлога о очувању војничких гробаља о којима смо писали 18. јула 2020. године. Овде бисмо желели да скренемо пажњу на неколико делова који су у репортажи, случајно или намерно, „искривљени“.
Најпре, у прилогу се све време оперише са појмом војничког гробља из 1915. године, а на снимку се појављују кадрови некадашњег војничког гробља из 1913. године. Репортерка говори о једва видљивим хумкама 2. Шумадијске дивизије и руских добровољаца, а у позадини се приказује обичан терен под шумом и то управо на простору поред некадашњег војничког гробља из 1913. године.
Непознато је и одакле репортерки податак о томе да се на Промаји налази више од 700 гробова, када је истраживањима од стране Завода за заштиту споменика културе Ниш из 2014. године утврђено 174 гробова на ширем простору Промаје.
Информација да господин Драгољуб Манић, председник СУБНОР-а у Сурдулици, једини обилази ово место и да га је он обележио крстом пре једну деценију, није тачна, јер крст који је снимљен се налази на простору уништеног војничког гробља из 1913. године и њега су поставили чланови Удружења ратних добровољаца 2014. године. Војничко гробље у летњој сезони свакодневно обилазе групе људи и по неки туриста, те је нетачна информација да уважени председник СУБНОР-а једини обилази овај локалитет.
Оно што је у репортажи изостављено, а то никако није смело, јесте информисање са стручњацима из надлежног Завода, који се баве овом тематиком и који су најкомпетентнији да говоре о војничким гробљима, јер су они радили на пројекту архивског и теренског истраживања 2014. године.
Што се тиче разлога заборављања ових ратних меморијала, кривца би требало тражити у локалној самоуправи, јер је 2018. године, Народна скупштина Републике Србије усвојила Закон о ратним меморијалима, по чијим одредбама су све јединице локалне самоуправе биле дужне да израде евиденцију ратних меморијала на својој територији у сарадњи са надлежним заводима. Општина Сурдулица није урадила евиденцију ратних меморијала. Због чега евиденција није направљена и да ли је тачна изјава Драгана Мицића да се општина обратила за сагласност за обележавање војничких гробаља на Власини надлежном министарству, проверићемо и у посебној теми обрадити овај веома битан детаљ.
У репортажи се говори да ће пројектом прекограничне сарадње бити обновљено 20 постојећих споменика културе, али се не спомињу мере које би требало предузети како би се војничка гробља на Власини истражила и заштитила, а то је оно на чему „Волим Сурдулицу“ у сарадњи са добрим познаваоцима историјских прилика на овим просторима, инсистира и наставља да делује у том правцу.