У ком смеру желимо да иде туризам на Власини?

Лепо време, па још викенд, па још КОВИД. Неких других година, први августовски викенд био је резервисан за писање медија о гужвама на граничним прелазима и смени туриста. Због тренутне ситуације у вези са вирусом који је паралисао свет, Власинско језеро било је на добитку! Или можда на губитку!
Када је почела туристичка сезона, сви су се понадали да ће Србија коначно видети корист од туризма, јер ће сви они којима је Грчка била неизоставни део летњег одмора, наћи замену у некој од домаћих туристичких дестинација. Без сумње, тако је и било. Међутим, како то одједном да нам се такав сценарио не допада? Сад смо револтирани најездом људи на Власинском језеру, као да је то грех да се у једном дану око језера нађе велики број људи, који превазилази број оних који посете неко друго место у Србији. Или је можда грех што неко раније

није уредио довољно места око језера за изненадне масовне посете, па сада гледамо на излетнике као на штеточине? Оно што смо ми могли да видимо 03. августа, јесте сасвим очекивана слика која је уследила након, без икакве сумње најпосећенијег дана у вишевековном постојању Власине (већ смо пренели вест да се пре 448 година ту прикупило много људи, са тотално другим поводом, међутим цифра је тада била мања). Али та слика није била много ружна, јер Власина је од почетка године знала да буде и нагрђенија од стране људи. Препуни контејнери, а и око њих смеће, јесу били упечатљиви, али шта сад? Па испразниће их. Можда је требало да их буде мало више, али то је сад нека друга тема на коју смо ми раније указивали. Због сасвим другог циља који има ова објава, нећемо постављати фотографије смећа.
Некима је засметао велики број возила… А шта очекују? Да посетиоци долазе пешке са ранчевима? Па и они коментари да су возила свуда око језера! Хајде будимо реални и размислимо где би се она могла паркирати да нису ту.
Нас много више забрињава то што на Власини нема садржаја којим би се могла привући бар половина илинданских посетилаца. И брине нас што ПИО није организованији када је реч о бризи у њиховом делу одговорности.
Поставља се питање шта се може урадити да Власина са околином постане стециште туриста, а да се одржи мир и очува природа у изворном облику? Најпре би локална самоуправа морала да више пажње посвети развоју овог потенцијала који нуди огромне могућности. „Волим Сурдулицу“ ће у наредним месецима и годинама пружити помоћ свим субјектима и промовисати овај природни раритет како би што већи број људи посетио наш бисер.
Јако је важно да се одреде приоритети и направи широки консензус о томе како желимо да изгледа Власина. У томе морају да учествују сви, не само угоститељи, већ и разна удружења, појединци који брину о језеру, па и обични туристи који већину времена проводе на Власини.
Оно што ми видимо као потребу да Власинско језеро што пре добије, јесте трим стаза за пешачење и трчање дуж обале језера, бициклистичка стаза дуж пута Промаја – Рид, али одвојена од пута, велики број уређених места за излет са прилазима, кантама и свим потребним елементима за несметан и дужи боравак људи.
Овако нешто би омогућило туристима да чешће одлучују да посећују Власину, а након тога би се створили услови и за допуњавање садржаја који су неопходни да би једно место туристички заживело. Можда и да једнога дана размишљамо у том правцу да Сурдулица постане привлачна као база, одакле ће туристи кретати према власинској висоравни.
Широка је палета активности које би се могле упражњавати на Власини. Неке од њих су спортови на води, планинарење, параглајдинг, бициклизам, зимски спортови, риболов, али све оне неће бити заступљене у великој мери докле год се не израде озбиљни планови чијом би се реализацијом поставила Власина на место које јој и припада.
Share

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.