Заштита Дубоке долине – еталон како би требало бранити више интересе

Поступак одбране ратног меморијала – места страдања Дубоке долине представља школски пример заштите једног културно-историјског добра. Док ово читате, у току је јавна расправа, која ће, верујемо, само доказати наводе које смо изнели на почетку борбе. Иако је извесно да ћемо овај случај добити, важно је рећи да смо свих ових дана били изложени притисцима не би ли се стишали, међутим уверено смо заузели став да компромиса нема и да не сме бити играња, нити лицитације око овог важног места.
Нисмо дали да се сурдулички Јасеновац уништи, иако су нам појединци постављали препреке. Један део мештана, који су јаки на речима, а иза себе немају никаква дела, покушали су да саботирају напоран рад и намеру да отргнемо од заборава сурдуличко стратиште, међутим одолели смо им и сада, не само што ћемо заштитити Дубоку долину, већ ћемо јој вратити значај коју су појединци деценијама умањивали.
Исправићемо историјску неправду и неспособност претходних генерација да сачувају овај локалитет и будућим генерацијама дати на чување ово свето место.
Share

12 thoughts on “Заштита Дубоке долине – еталон како би требало бранити више интересе

  1. Они који су требали да се баве Дубоком долином, бавили се другим стварима.
    Када сам видео силне камионе, на локацији Дубоке долине, отишао сам у катастар и питао чија је то имовина речено ми је да је приватно, и речено име које нисам упамтио, и да је исти продао приватнику чији су камиони.Зато је потребно, да одговорна Општинска служба испита, како се појавио власник и како је продао.Сви житељи у општини знају да је Дубока долина, обележје страдања Српског народа.Треба да нас је срамота што за 75 година није обележена Дубока долина као место страдања.

  2. То је твоја срамота и осликава твоје незнање. Драго ми је што има и оваквих порука, да народ види колико ми плитких људи имамо.

  3. Хитно треба направити одбор за заштиту Дубоке долине и покренути иницијативу за изградњу меморијалног споменика са капелом. Колико сам успео да видим у геодетском заводу парцеле су у приватном власништву.Ако ми као потомци страдалника то не учинимо нико неће. О том страдању не знају на жалост ни сами житељи Сурдулице,а камо ли неко изван овог краја.

  4. Тако људи причају и о спомен-обележју на романовском гробљу, али ја једном годишње уредим то место, окосим траву, почупам коров. Нека нам је, тако смо и заслужили, када нешто хоћемо да урадимо добро одмах крену питања: кад сте, што нисте раније и сл. Да нас нису кочили туђи послушници уредили бисмо и Дубраву и Попов мост. Али добро, нека, Архибалд Рајс нас је најбоље проценио, каже "кад сте у невољи браните се до смрти, а када је све потаман, вадите очи један другом. Срамота!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *