Од три противградне лансирне станице у Сурдулици ниједна неће бити употребљена у 2020. години

Настављамо да истражујемо стање противградне мреже на територији сурдуличке општине и у томе нам помаже први човек у Србији за ову област, господин Зоран Бабић, начелник Центра за одбрану од града. Бољег саговорника за ову тему тренутно у Србији не можемо добити. Господин Бабић је врло радо са нама поделио податке и одговорио на сва наша питања.
Најпре нас је занимало шта је са стрелцима, ко их ангажује и да ли их има у нашој општини?
– Планиран је рад три лансирне станице и то у Биновцу, Масурици и Јелашници. На жалост, стрелци нисуприхватили да раде у овој години. О таквој ситуацији смо обавестили општину Сурдулицу својим Извештајем о припремљености за рад у 2020. години. Нама је потребна подршка Општине по овом питању, а постоји и законска обавеза да нам општине помогну око проналажења стрелаца. За сада немамо сарадњу са овом општином, али се, као и увек, надамо да ће се она покренути са њихове стране. – истиче Бабић.
У претходној теми писали смо о препорукама, али и обавезама које су на неки начин добиле јединице локалне самоуправе. Државна ревизорска институција закључила је у извештају из децембра 2018. године да општине морају предузимати мере и бити носилац противградне заштите на својој територији.
Ми смо, по препоруци ДРИ, доставили свакој локалној самоуправи у Републици Србији почетком 2019. године «Протокол о сарадњи». Општина Сурдулица је једна од ретких која није одговорила на достављени протокол нити га је потписала. – наводи Бабић. – Јединице локалне самоуправе немају никакву законску обавезу да издвајају средства за рад система одбране од града. Самим тим ни за финансирање рада стрелаца, за набавку противградних ракета, нити за улагање у објекте. Постоји добра пракса у раду преко 80% локалних самоуправа у Републици Србији да издвајају средства и да нам помажу по овим питањима, јер је одбрана од елементарних непогода ваљда општи циљ свих субјеката друштва. Тамо где имамо подршку и добру сарадњу са локалом на подручју радарског центра Кукавица, као што је то нпр. град Лесковац или општина Владичин Хан, раде све станице, а имамо подршку и кроз набавку додатне количине ракета.
Начелник Центра објашњава да свака локална самоуправа у Републици Србији добија годишње 3 извештаја о раду система одбране од града – Извештај о припремљености, Извештај о функционисању за период рада 15.04. – 15.07. текуће године и завршни извештај о раду система одбране од града за период 15.04. – 15.10. Поред тога, на сваки упит локалних самоуправа РХМЗ одговара одмах и то је предвиђено законским одредбама.
На крају смо упитали господина Бабића ко је одговоран за то што на неким локацијама нема лансирних станица, те смо навели подручје око Власинског језера и планине Чемерник, познатих по засадима малине, које повремено „поткачи“ невреме и уништи род?
– Општина има обавезу да предложи место постављања лансирне станице, јер најбоље познаје „засејаност“ терена. – наводи саговорник и додаје да након тога заједнички дефинишу тачно место и договарају се о изградњи комплекса.
Зоран Бабић изражава наду да ће три лансирне станице, које се налазе у Биновцу, Масурици и Јелашници, ускоро отпочети са радом и да ће локална самоуправа помоћи у реализацији овог пројекта.
Када све ово сада знамо, јасно је да су пољопривредници у Сурдулици у великој забуни и да је локална самоуправа најодговорнија за штету која настаје на усевима и роду, а проузроковани су градом, као елементарном непогодом. Још један показатељ јесте тај што је Општина и поред штете која је настала у периоду 2015-2017., за противградну заштиту у периоду 2018-2020. одлучила да не издвоји ништа. Оно што је такође упечатљиво, јесте да ништа није издвојено ни за накнаду штете проузроковане елементарним непогодама. Истине ради, сваке године се издваја и новац за субвенционисање у пољопривреди, али је реч о регистрованим пољопривредним газдинствима, чиме су ситнији пољопривредници којих има много више стављени у неравноправни однос. Боље речено – немају право на одштету, а немају ни сигурност што се тиче противградне заштите. У оваквим околностима, власници нерегистрованих и мањих пољопривредних површина остављају се на цедилу, а њихов труд временом постаје девастиран.
Share

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.