Крећемо у заштиту Светих мученика сурдуличких

У сусрет 29. мају, када ћемо достојно обележити дан наших светаца, Сурдуличких мученика, осврћем се на текст о уништавању Дубоке долине, места на којем је страдао велики број Срба у Првом светском рату од стране окрутног бугарског окупатора. Тај текст под називом Треће убијање Светих мученика сурдуличких покренуо је питање ко и због чега жели да овако важан историјски локалитет уништи. Тада смо контактирали
власника (није утврђено да ли је) спорне парцеле и указали му на проблем насипања долине и претварања паркинга за теретна возила и из штурог одговора закључили да он није свестан значаја тог места. Надали смо се да ће да сагледа штету која би могла да настане уколико би се наставило са прекривањем долине, али то се није десило.

Поновићемо лекцију из историје. У свим путописима и историјским списима, са доње стране долине водио је пут који је десном обалом реке Врле, некада Пешчанице, водио у Сурдулицу из Владичиног Хана, некада Калиманца. Пут је ишао кроз садашње Ново насеље, кроз Француску улицу, преко старог моста, па кроз Чубрину махалу водио право у центар варошице. Ту, код Новог насеља, више пута, била је и тада дубодолина, са елементима јаруге, тј. вододерине, све до Таланџиних кућа. Др Архибалд Рајс је извршио есхумацију хиљаде људи који су скончали у овој долини, многи од њих и живи затрпавани.
Најпре проверавамо у катастру преко броја парцеле, у ком статусу је ова локација. Затим шаљемо упит Заводу за заштиту споменика у Нишу и чекамо одговор.
Нама је ово место јако важно и неприхватљиво је да се оно на наше очи девастира. То нећемо дозволити, јер се ради о месту које би требало имати статус меморијалног центра, а не било какве долине коју ће насипањем постепено претварати у паркинг теретних возила.
Share

7 thoughts on “Крећемо у заштиту Светих мученика сурдуличких

  1. Сурдулица нема светије место од Дубоке Долине.Замислите да је из сваког убијеног истекло литар крви, која је то количина и колико би текло.
    Оно што је за Ниш Ћеле кула, за Крагујевац Шумарице, за Шабац и Лозницу Цер и Колубара, за Сурдулицу је Дубока Долина. Не знам за раније општинске институције, али знам за моје време се показала велика незаинтересованост за тај локалитет. За Сурдулицу су многи чули у свету и по много чему је позната, а за Сурдуличке мученике је чуо цео хришћански свет и мошти тих мученика се већ налазе у многим храмовима Русије и Грчке. Замислите да неки људи из света дођу да се поклоне тим моштима и погледају једно од места њиховог страдања, шта ћемо им ми показати? Мислим да нам је на срамоту свих.

  2. Malopre sam bas proso pored doline,dolina je netaknuta,samo je pored nje lepo ocisceno,nije vise onakvo ruglo,zapusteno sibljem i smecem,neznam cija je parcela ali koliko sam mogo da vidim da je za pohvalu to sto je ocisceno….

  3. Одлично је, баш за похвалу. За неколико месеци, у случају да сада нисмо реаговали, то би било заравњано и онда би било још лепше, још кад се поређају камиони, па све шљашти… Немојте наседати на те приче. Ради се о локалитету од јавног и историјског интереса за један народ. То што сте овде написали бранећи познаника, исмејавање је и непоштовање жртава. Није он почистио шибље да би сачувао место где су мученици погубљени, већ да би могао да смести свој возни парк. Наша је кривица као заједнице, што нисмо раније реаговали, а његова је што не жели да се одазове и разумно прекине са девастирањем локалитета.

  4. И да се изузме историјска вредност тог локалитета, ми грађани покушавамо да опоменемо и натерамо институције града да брину о нашем граду. Питам се ко је могао издати дозволу за радове на тој парцели и за такву намену. Да ли се мислило о безбедности у саобраћају, да је угрожена безбедност пешака који користе ту стазу, да је угрожено и оштећено зеленило између пешачке стазе и улице, да је непрегледна кривина и пуна линија. Ту пешачку стазу користи велики број пешака ( ученице две средње школе, деца станари ученичких домова, радници запослени у фабрикама и остали). У чему је разлика између тог плаца и плаца преко пут Кнауфа, код Кнауфа не може, код Дубоке Долине може? Лаику то изгледа да је правнички исти статус плаца.

  5. Да би разумели колики је то догађај и колико је важан за Србију, сетимо се да је на полагању темеља за изградњу Спомен костурнице 28. јуна1922., били присутни у Сурдулици, председник Народне скупштине Краљевине СХС-Иван Рибар и председник Владе Краљевине СХС Љуба Давидовић и 20 народних посланика. На освећењу и отварању Спомен костурнице 24.августа 1924. били присутни Патријарх Димитрије, краљ Александар, краљица Марија и цела влада СХС. Тада и никад више, ни пре ни после није био такав скуп у нашем граду.

  6. Na žalost ovu lokalnu vlast to neintersuje,ona čini sve da to ode u zaborav,ali nas građana treba da je sramota što zaboravljamo one koji su dali svoje živote za našu slobodu.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.