Ја се сећам сваког корака од сирене за почетак ваздушне опасности која се огласила у 08,25 до заглушујуће детонације првог пројектила који није био далеко од места на коме сам стајао. Након тога је започело кружење непријатељске
авијације која је бомбардовала цивилне објекте. Оно што се догодило тог јутра брзо је обишло цео свет, а Сурдулица је за век и векова обележена црним велом.
У подруму куће породице Милић било је много људи и намера је више него јасна, непријатељ је свесно хтео да убије цивиле.
Живимо 21 годину са горким сећањем на 27. април. Дуго је требало да се навикнемо на живот без сирена, без страховитих детонација и без страха да у следећем тренутку постанемо пепео.
Душе страдалих нашле су мир и верујем да ће за стотинак година жртве бити проглашене свецима. Као неки космички код, Сурдулицу погоди неко страдање једном у сто година.
Ми који смо тада били млади, данас преносимо деци и старамо се да се НИКАДА не заборави терор кроз који смо прошли. У наставку је део текста, преузет из дневних забелешки аутора које су вођене за време НАТО агресије. У њему се налазе хронолошки подаци о активностима НАТО авијације на подручју сурдуличке општине.
