Непријатно изненађење сачекало је ових дана све Сурдуличане који канте за смеће „држе“ у дворишту (а где би друго?). Као по неком правилу, ЈП Водовод из Сурдулице једном месечно нам приређује спектакл својом „организацијом рада“. У јануару су оправдање били празници, у фебруару снег, да би крајем марта осмислили нови вид „поигравања“ са грађанима. Ево у чему се огледа: због корона вируса,
неко је (још увек се не зна ко) одлучио да уведе меру која ће обухватати заштиту радника и корисника услуга тако што се неће празнити канте за смеће које се налазе у дворишту. Уколико се сада питате због чега вас нико није обавестио, онда нисте у току да је обавештења било и то на сурдуличкој радио станици. Е, сад, немојте да ситничарите, ко вам је крив што не слушате радио.
Шалу на страну, у ЈП су уверени да је довољно да путем радио-таласа обавесте. Чак су мишљења да своје раднике није требало ни толико да излажу ризику. И њима је све то нормално.
Аутор блога је мислио да је међу малобројнима који су незадовољни овом мером, међутим све је постало јасно наредног дана када су људи масовно почели да негодују због тога што комунална служба није одрадила посао за који узима озбиљан новац.
Да ли локална радио-станица, коју мали број мештана Сурдулице слуша може представљати поуздан извор ширења информација? Наравно да не може, а то показује и велики број препуних канти, дан после термина за пражњење.
Ово није злонамерна изјава, како је званичник комуналне службе проценио, већ указивање на огроман пропуст који је ЈП направило. Уколико надлежне фирме и општинари не желе да учествују у уређењу наше животне средине, већ очекују да ћемо им „тапшати“ и подржавати у прикупљању ситних поена, тај сценарио није на нашем репертоару и представу тог типа би требало да потраже у другом позоришту.
„Волим Сурдулицу“ је стожер око којег се осим интелектуалне елите овог места, прикупљају и ентузијасти који желе да својим делима учествују у креирању бољег света, али без политичких боја, јер сматрамо да политика „гуши“ нашу свакодневницу и не дозвољава појединцу да се истакне.
„‘АЈМО МИ ОНО НАШЕ…“¹
1 – Зоран Кесић, новинар, сатиричар, аутор емисије „24 минута са Зораном Кесићем“
