Признајем, наша је грешка што нисмо тражили да се локалитети у Сурдулици на којима су убијани Срби у Великом рату заштите. Ваљда из наивности, сматрали смо да ће доћи време када ћемо и о томе причати, а да их у међувремену нико неће уништавати. Данас се суочавамо са тим да се два важна места, на којима је Архибалд Рајс есхумирао жртве, а амерички новинар Драјтон извештавао о томе, налазе у одређеном степену деструкције. Најпре Дубрава – ово место које се
налази у близини Санаторијума годинама уназад уништавано је одлагањем смећа и данас је непрепознатљиво. Од пре неколико месеци, Дубока долина, место по којем је добила назив и књига Александра Трајковића, у којој су описани сви злочини у периоду 1915-1918. године, суочава се са постепеним нестајањем. Још увек не знамо да ли је власник свестан значаја овог локалитета или можда није упућен у историјски ток и важност ове суводолине, али факт је да купљену површину он жели да прошири насипајући долину која се налази тик поред некадашњег поседа фирме „Зидар“. Упоредо са писањем овог текста, покушао сам да ступим у контакт са власником и упитам га која је његова намера у смислу ширења овог поседа према долини и да ли је његов крајњи циљ комплетно прекривање долине, реакција је следећа.
Власник је желео путем телефона да ме упозна са будућим плановима, међутим то није складу са начином рада блога, па се искрено надам ће он тај план образложити путем електронске поште.
Треће убијање Светих мученика сурдуличких
Записи о овом локалитету неспорно указују да је оно место погубљења хиљаде недужних људи.
Намера овог пројекта је да зауставимо даље уништавање Дубоке долине, али и да заштитимо све остале локалитете на којима су мучени и убијани Свети мученици сурдулички, јер сматрамо, ако су њихове мошти успели да очувају Срби за време Другог светског рата у тешким условима, да је наша обавеза да и њихова стратишта буду сачувана и „предата“ будућим генерацијама на чување.
Немојмо бити ти који ће у историји остати упамћени као неспособни да очувају прошлост и одужимо се људима који су животе дали за нашу будућност.
Ko je tu kriv vlasnik ili lokalna samouprava?
Добро питање. Зависи из ког угла се гледа. Прво смо криви ми који се волонтерски залажемо за очување оваквих места. Локална самоуправа је одговорна због тога што мора да брине о локалитетима који имају историјски значај. Осим њих, Сурдулички културни центар је такође морао да предузме одређене мере. Напомињем, да ни једна институција нити појединац, овакве ствари не би смели да раде без савета Српске православне цркве. Власник, како ствари стоје, није с намером кренуо у уништавање тог локалитета, али ће имати одговорност уколико настави са радњама након скретања пажње о каквом месту се ради.